Псалми 19 NSP - Psaltaren 19 SVL

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 19

Хоровођи. Псалам Давидов.

1Небеса причају о слави Божијој,
    небо објављује дело руку његових.
Један дан другом дану јавља,
    а ноћ ноћи преноси сазнање.
Нема говора, нема ни језика,
    где се глас њихов није зачуо.
Глас је целом одјекнуо земљом,
    речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
    па оно као женик из собе излази,
    весело као јунак што трчи по путу.
Излазак му је на једном крају неба,
    а ход му је до његовог краја;
    нема скривања од његове јаре.

Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
    поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
    без мане су судови Господњи – просветљују очи.
Чист је страх Господњи – траје довека;
    истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.

10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
    слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
    ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
    Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
    не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
    и недужан за велики преступ.

14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
    теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.

Swedish Contemporary Bible

Psalms 19

Psalm 19

Guds ära i naturen, lovprisning av hans lag

1För körledaren. En psalm av David.

2Himlarna förkunnar Guds majestät,

himlavalvet vittnar om hans händers verk.

3Dag berättar om det för dag,

natt förklarar det för natt.

4Utan tal, utan ord,

utan att deras röster hörs

5når deras röst[a] ut över hela jorden,

deras ord till världens ände.

Där har han ställt upp ett tält åt solen,

6som är som en brudgum,

som kommer från sin kammare,

en hjälte som gläds åt loppet på sin bana.

7Solen går upp vid himlens ena ände och går runt till den andra,

och ingenting kan gömma sig för dess hetta.

8Herrens lag är fullkomlig,

den förnyar livet[b].

Herrens förordningar är fasta,

de gör den okunnige vis.

9Herrens stadgar är rätta,

de ger hjärtat glädje,

Herrens bud är klara,

de lyser upp ögonen.

10Herrens fruktan är ren,

den består för evigt.

Herrens bestämmelser är sanna,

de är alla rättfärdiga,

11mer värdefulla än guld,

mer än mängder av rent guld,

sötare än honung,

honung som droppar från vaxkakan.

12Genom dem varnas din tjänare,

och den som följer dem får en stor lön.

13Vem ser sina egna felsteg?

Befria mig från mina hemliga synder,

14och bevara mig, din tjänare, för avsiktliga felsteg[c],

så att de inte får makt över mig.

Då blir jag oskyldig och fri från stor överträdelse.

15Låt mina ord och mina innersta tankar behaga dig,

Herre, min klippa, min befriare!

Notas al pie

  1. 19:5 Den masoretiska grundtexten har deras linje gick ut över hela jorden. Septuaginta samt Rom 10:18 har deras röst som även valts här i denna vers. Den enda skillnaden mellan de två grundtexterna är en enda bokstav.
  2. 19:8 Eller själen, människans innersta.
  3. 19:14 Eller: bevara…för fräcka människor.