Псалми 140 NSP - ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 140 NAV

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 140

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, избави ме од човека злобног,
    од човека насилника ти мене заштити;
оног што му срце злобу смишља,
    оних што поваздан започињу свађе.
Попут змије оштре језик,
    отров им је змијски под уснама. Села

Заштити ме, о, Господе,
    од шака поквареног,
од човека насилника ти мене заштити
    и од оних што би да ме са ногу помету.
Охоли су ми замку и омче сакрили,
    крај пута ми мрежу раширили
    и клопке ставили. Села

Господу говорим: „Бог мој ти си!“
    О, Господе, пригни ухо гласу мојих преклињања!
О, Господе Боже, сило мог спасења,
    у дан ратни главу моју покриј.
О, Господе, не дај злобном по жељама;
    злу намеру му не оствари, да се не охоли. Села

Ено глава оних што ме окружују!
    Зло усана њиних нек се на њих сручи!
10 Нека на њих падне жар угљени;
    у ватру нека их гурне,
    у раке, и нек се не дигну!
11 Нека се клеветник не укорени на земљи;
    насилника нека злоба лови,
    нека га надвлада.

12 А ја знам да ће Господ суд донети сиромаху
    и правду за убогога!
13 Нек праведни хвале твоје име!
    Честити ће пред тобом живети!

Ketab El Hayat

ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 140

لِقَائِدِ الْمُنْشِدِينَ. مَزْمُورٌ لِدَاوُدَ

1أَنْقِذْنِي يَا رَبُّ مِنَ الأَشْرَارِ وَاحْفَظْنِي مِنَ الظَّالِمِينَ، الَّذِينَ يَنْوُونَ عَلَى الشَّرِّ فِي قُلُوبِهِمْ وَيُثِيرُونَ الْحَرْبَ دَائِماً، سَنُّوا أَلْسِنَتَهُمْ كَالْحَيَّةِ، وَسُمُّ الأَصْلالِ تَحْتَ شِفَاهِهِمْ. احْمِنِي يَا رَبُّ مِنْ قَبْضَةِ الشِّرِّيرِ، وَأَنْقِذْنِي مِنَ الظَّالِمِينَ الْمُتَآمِرِينَ عَلَى عَرْقَلَةِ خُطْوَاتِي. أَخْفَى لِي الْمُتَكَبِّرُونَ فَخّاً، وَنَشَرُوا شَبَكَةً بِجَانِبِ الطَّرِيقِ، وَنَصَبُوا لِي أَشْرَاكاً.

قُلْتُ لِلرَّبِّ: «أَنْتَ إِلَهِي» فَيَا رَبُّ أَصْغِ إِلَى صَوْتِ تَضَرُّعِي. أَيُّهَا الرَّبُّ السَّيِّدُ، يَا قُوَّةَ خَلاصِي، أَنْتَ وَقَيْتَ رَأْسِي فِي يَوْمِ الْقِتَالِ. لَا تُحَقِّقْ يَا رَبُّ رَغْبَاتِ الأَشْرَارِ، وَلَا تُنْجِحْ مَكِيدَتَهُمْ لِئَلّا يَسْتَكْبِرُوا. رُدَّ عَلَى رُؤُوسِ مَنْ يُحَاصِرُونَنِي مَكَائِدَ مَا يَتَكَلَّمُونَ به. 10 لِيَسْقُطْ عَلَيْهِمْ جَمْرٌ مُلْتَهِبٌ، وَلْيُطْرَحُوا إِلَى النَّارِ، وَإِلَى غَمَرَاتِ اللُّجَجِ، فَلَا يَنْهَضُوا أَيْضاً. 11 لَا تَدَعْ ذَا اللِّسَانِ السَّلِيطِ يَثْبُتُ فِي الأَرْضِ: فَالشَّرُّ يَتَصَيَّدُ رَجُلَ الظُّلْمِ لِيُهْلِكَهُ. 12 قَدْ عَلِمْتُ أَنَّ الرَّبَّ يُنْصِفُ دَعْوَى الْمَسَاكِينِ وَيَحْكُمُ بِالْحَقِّ لِلْمُحْتَاجِينَ. 13 نَعَمْ، إِنَّ الصِّدِّيقِينَ يَحْمَدُونَ اسْمَكَ، وَالصَّالِحِينَ يُقِيمُونَ فِي حَضْرَتِكَ.