Псалми 139 NSP - 詩篇 139 CCBT

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.

Chinese Contemporary Bible (Traditional)

詩篇 139

上帝的全知和佑護

大衛的詩,交給樂長。

1耶和華啊,你洞察我的內心,
知道我的一切。
我或坐下或起來,你都知道,
你從遠處就知道我的心思意念。
我或外出或躺臥,你都瞭解,
你熟悉我的一切行為。
耶和華啊,我話未出口,
你已洞悉一切。
你在我前後護衛著我,
以大能的手保護我。
這一切實在是太奇妙,
太深奧了,我無法明白。

我去哪裡可躲開你的靈?
我跑到哪裡可避開你的面?
我若升到天上,你在那裡;
我若下到陰間,你也在那裡。
縱使我乘著晨風飛到遙遠的海岸居住,
10 就是在那裡,
你的手必引導我,
你大能的手必扶持我。
11 我想,黑暗一定可以遮蔽我,
讓我四圍變成黑夜。
12 然而,即使黑暗也無法遮住你的視線。
在你看來,黑夜亮如白晝,
黑暗與光明無異。
13 你創造了我,
使我在母腹中成形。
14 我稱謝你,
因為你創造我的作為是多麼奇妙可畏,
我心深深知道。
15 我在隱秘處被造、在母腹中成形的時候,
你對我的形體一清二楚。
16 我的身體還未成形,
你早已看見了。
你為我一生所定的年日,
我還沒有出生就已經記在你的冊子上了。
17 耶和華啊,
你的意念對我來說是何等寶貴,何等浩博!
18 我若數算,它們比海沙還多。
我醒來的時候,
依然與你在一起。
19 耶和華啊,願你殺戮惡人!
嗜血成性的人啊,你們走開!
20 他們惡言頂撞你,
你的仇敵褻瀆你的名。
21 耶和華啊,
我憎恨那些憎恨你的人,
我厭惡那些攻擊你的人。
22 我恨透了他們,
我視他們為敵人。
23 上帝啊,求你鑒察我,
好知道我的內心;
求你試驗我,好知道我的心思。
24 求你看看我裡面是否有邪惡,
引導我走永恆的道路。