Псалми 139 NSP - Заб 139 CARST

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Заб 139

Песнь 139

Дирижёру хора. Песнь Довуда.

Избавь меня, Вечный, от злых людей,
    сохрани меня от жестоких.
Они замышляют зло в сердце,
    постоянно готовы к войне.
Изощряют свой язык, как змея;
    у них на губах яд гадюки. Пауза

Сохрани меня, Вечный, от рук нечестивых,
    огради от жестоких,
    желающих поколебать мои стопы.
Высокомерные спрятали силки для меня и петли,
    разложили сеть по дороге,
    расставили для меня западню. Пауза

Я сказал Вечному: «Ты – мой Бог;
    услышь голос моих молений, Вечный!
Владыка Вечный, сила моего спасения,
    Ты прикрыл мою голову в день сражения.
Вечный, не исполняй желания нечестивых,
    не дай успеха их замыслу,
    чтобы они не возгордились». Пауза

10 Пусть падёт на голову окруживших меня несчастье,
    которое вызвали их собственные уста.
11 Пусть падут на них горящие угли;
    пусть будут они повержены в огонь,
    в глубокую пропасть, откуда не подняться им.
12 Пусть не утвердится на земле злоязычный человек;
    пусть зло преследует жестоких на погибель им.

13 Я знаю, что Вечный даст правосудие бедным
    и заступится за нищих.
14 Поистине, праведные будут славить Твоё имя;
    честные будут жить в Твоём присутствии.

Песнь 140

Песнь Довуда.