Псалми 139 NSP - Psaumes 139 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.

La Bible du Semeur

Psaumes 139

Seigneur, tu sais tout de moi

1Au chef de chœur. Psaume de David.

Eternel, |tu me sondes |et tu me connais.
Toi, tu sais quand je m’assieds |et quand je me lève.
De loin, tu discernes |tout ce que je pense.
Tu sais quand je marche |et quand je me couche,
et tous mes chemins |te sont familiers.
Bien avant qu’un mot |vienne sur mes lèvres,
Eternel, |tu sais déjà tout |ce que je vais dire.
Tu m’entoures |par-derrière et par-devant,
et tu mets ta main sur moi.
Merveilleux savoir |hors de ma portée,
savoir trop sublime |pour que je l’atteigne.

Où pourrais-je aller |loin de ton Esprit ?
Où pourrais-je fuir |hors de ta présence ?
Si je monte au ciel |tu es là,
et si je descends |au séjour des morts, |t’y voilà !
Si j’emprunte |les ailes de l’aube
et que j’aille demeurer |aux confins des mers,
10 là aussi ta main |me dirigera,
ton bras droit |me tiendra.
11 Et si je me dis : |« Du moins les ténèbres |m’envelopperont »,
alors la nuit même |se change en lumière |tout autour de moi.
12 Pour toi, même les ténèbres |ne sont pas obscures
et la nuit est claire |comme le plein jour :
lumière ou ténèbres |pour toi sont pareilles.

13 Tu m’as fait ce que je suis,
et tu m’as tissé |dans le ventre de ma mère.
14 Je te loue |d’avoir fait de moi |une créature |aussi merveilleuse :
tu fais des merveilles,
et je le reconnais bien.
15 Mon corps n’était pas caché |à tes yeux
quand, dans le secret, |je fus façonné
et tissé |comme dans les profondeurs |de la terre.
16 Je n’étais encore |qu’une masse informe, |mais tu me voyais
et, dans ton registre, |se trouvaient déjà inscrits
tous les jours |que tu m’avais destinés
alors qu’aucun d’eux |n’existait encore.

17 Combien tes desseins, ô Dieu, |sont, pour moi, impénétrables,
et comme ils sont innombrables !
18 Si je les comptais,
ils seraient bien plus nombreux |que les grains de sable |sur les bords des mers.
Voici, je m’éveille, |je suis encore avec toi.

19 Puisses-tu, ô Dieu, |faire mourir le méchant !
Que les hommes sanguinaires |partent loin de moi !
20 Ils se servent de ton nom |pour leurs desseins criminels,
eux, tes adversaires, |l’utilisent pour tromper.
21 Eternel, |comment donc ne pas haïr |ceux qui te haïssent,
et ne pas prendre en dégoût |ceux qui te combattent ?
22 Eh bien, je leur voue |une haine extrême,
et les considère |comme mes ennemis mêmes.

23 Sonde-moi, ô Dieu, |pénètre mon cœur,
examine-moi, |et pénètre les pensées |qui me bouleversent !
24 Considère si je suis |le chemin du mal
et dirige-moi |sur la voie |prescrite depuis toujours !