Псалми 106 NSP - Psalm 106 MSG

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 106

1Славите Господа!

Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека.

Ко ће да искаже силна Господња дела,
    да му сву славу разгласи?
Благо онима што се држе правде,
    онима што увек поступају праведно.

Сети ме се, о, Господе,
    када си милостив свом народу;
у спасењу своме
    и мене се сети;
да видим напредак твојих изабраних,
    да се радујем у радости народа твога
    и хвалим се са твојим наследством.

Згрешили смо као преци наши;
    учинили смо неправду, скривили смо!
Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
    нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
    крај Црвеног мора.
А он их је избавио зарад свог имена,
    да би силу своју показао.
Запретио је Црвеном мору
    и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
    као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
    откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
    нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
    и певали му хвалоспеве.

13 Али брзо су му дела заборавили,
    на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
    у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
    али им је душе разболео.

16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
    свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
    прогутала је Датана
    и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
    сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
    клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
    за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
    који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
    и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
    да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
    и одвратио његов разорни гнев.

24 Презрели су земљу милу
    и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
    и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
    да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
    и раселити по земљама.

28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
    и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
    па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
    и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
    кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
    па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
    па је непромишљено говорио уснама својим.

34 Нису истребили народе
    за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
    навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
    и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
    и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
    крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
    крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
    одали се блуду поступцима својим.

40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
    згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
    па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
    понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
    али су били бунтовних намера,
    па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
    чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
    и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
    сви тлачитељи њихови.

47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
    скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
    да се дичимо твојом славом.

48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    од века до века.
И сав народ нека каже:
    „Амин.“

Славите Господа!

The Message

Psalm 106

11-3 Hallelujah!
Thank God! And why?
    Because he’s good, because his love lasts.
But who on earth can do it—
    declaim God’s mighty acts, broadcast all his praises?
You’re one happy man when you do what’s right,
    one happy woman when you form the habit of justice.

4-5 Remember me, God, when you enjoy your people;
    include me when you save them;
I want to see your chosen succeed,
    celebrate with your celebrating nation,
    join the Hallelujahs of your pride and joy!

6-12 We’ve sinned a lot, both we and our parents;
    We’ve fallen short, hurt a lot of people.
After our parents left Egypt,
    they took your wonders for granted,
    forgot your great and wonderful love.
They were barely beyond the Red Sea
    when they defied the High God
    —the very place he saved them!
    —the place he revealed his amazing power!
He rebuked the Red Sea so that it dried up on the spot
    —he paraded them right through!
    —no one so much as got wet feet!
He saved them from a life of oppression,
    pried them loose from the grip of the enemy.
Then the waters flowed back on their oppressors;
    there wasn’t a single survivor.
Then they believed his words were true
    and broke out in songs of praise.

13-18 But it wasn’t long before they forgot the whole thing,
    wouldn’t wait to be told what to do.
They only cared about pleasing themselves in that desert,
    provoked God with their insistent demands.
He gave them exactly what they asked for—
    but along with it they got an empty heart.
One day in camp some grew jealous of Moses,
    also of Aaron, holy priest of God.
The ground opened and swallowed Dathan,
    then buried Abiram’s gang.
Fire flared against that rebel crew
    and torched them to a cinder.

19-22 They cast in metal a bull calf at Horeb
    and worshiped the statue they’d made.
They traded the Glory
    for a cheap piece of sculpture—a grass-chewing bull!
They forgot God, their very own Savior,
    who turned things around in Egypt,
Who created a world of wonders in the Land of Ham,
    who gave that stunning performance at the Red Sea.

23-27 Fed up, God decided to get rid of them—
    and except for Moses, his chosen, he would have.
But Moses stood in the gap and deflected God’s anger,
    prevented it from destroying them utterly.
They went on to reject the Blessed Land,
    didn’t believe a word of what God promised.
They found fault with the life they had
    and turned a deaf ear to God’s voice.
Exasperated, God swore
    that he’d lay them low in the desert,
Scattering their children hither and yon,
    strewing them all over the earth.

28-31 Then they linked up with Baal Peor,
    attending funeral banquets and eating idol food.
That made God so angry
    that a plague spread through their ranks;
Phinehas stood up and pled their case
    and the plague was stopped.
This was counted to his credit;
    his descendants will never forget it.

32-33 They angered God again at Meribah Springs;
    this time Moses got mixed up in their evil;
Because they defied God yet again,
    Moses exploded and lost his temper.

34-39 They didn’t wipe out those godless cultures
    as ordered by God;
Instead they intermarried with the heathen,
    and in time became just like them.
They worshiped their idols,
    were caught in the trap of idols.
They sacrificed their sons and daughters
    at the altars of demon gods.
They slit the throats of their babies,
    murdered their infant girls and boys.
They offered their babies to Canaan’s gods;
    the blood of their babies stained the land.
Their way of life stank to high heaven;
    they lived like whores.

40-43 And God was furious—a wildfire anger;
    he couldn’t stand even to look at his people.
He turned them over to the heathen
    so that the people who hated them ruled them.
Their enemies made life hard for them;
    they were tyrannized under that rule.
Over and over God rescued them, but they never learned—
    until finally their sins destroyed them.

44-46 Still, when God saw the trouble they were in
    and heard their cries for help,
He remembered his Covenant with them,
    and, immense with love, took them by the hand.
He poured out his mercy on them
    while their captors looked on, amazed.

47 Save us, God, our God!
    Gather us back out of exile
So we can give thanks to your holy name
    and join in the glory when you are praised!

48 Blessed be God, Israel’s God!
Bless now, bless always!
Oh! Let everyone say Amen!
Hallelujah!