Псалми 104 NSP - Salme 104 BPH

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 104

1Благосиљај, душо моја, Господа!

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
    Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

10 Ти изворе шаљеш долинама
    да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
    и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
    и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
    и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
    биље што га човек обрађује,
    да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
    уље што лице озари
    и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
    кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
    у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
    а камењари даманима уточиште дају.

19 Он је месец начинио да се мери време,
    а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
    па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
    тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
    они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
    и ради до вечери.

24 О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
    врве од безбројних створења,
    животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
    и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
    да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
    и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
    и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
    они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
    и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
    ти обнављаш лице земље.

31 Нек довека буде слава Господња!
    Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
    он дотиче горе и оне се диме.

33 Кроз свој живот певаћу Господу,
    док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
    а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
    и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

Notas al pie

  1. 104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман.

Bibelen på hverdagsdansk

Salme 104

Skabningens Herre

1Min sjæl, pris Herren.
    Min Gud, du er vidunderlig stor.
Du udstråler kongelig værdighed,
    du er omgivet af et strålende lys.
Du udspændte himlen som en teltdug
    og byggede din bolig på hvælvingens bue.
Du bruger en tordensky som stridsvogn
    og farer af sted på vindens vinger.
Du bruger stormvinde som dine sendebud
    og gør lynene til dine tjenere.
Du grundfæstede jorden,
    den står urokkeligt fast.
Havets vandmasser dækkede den som en klædning
    og gik hen over bjergenes tinder.
Ved din befaling kom vandene i bevægelse,
    de styrtede væk ved din tordenrøst,
de strømmede over bjerge og gennem dale,
    for at komme til det sted, du havde beredt for dem.
Havene fik en grænse at holde sig bagved,
    så de aldrig skulle dække hele jorden igen.
10 Du lod kilder risle frem i dalene
    og bække bane sig vej mellem bjergene,
11 så dyrene kan få vand at drikke,
    vildæslerne slukke deres tørst.
12 Ved bredden bygger fuglene rede,
    fra trækronerne høres deres sang.
13 Fra himlen sender du regn over bjergene,
    du velsigner jorden med væde.
14 Du får græs til at spire frem som føde for kvæget,
    du gør det muligt for mennesker at dyrke deres afgrøder.
15 Vin, som giver os glæde,
    olivenolie, som får vore ansigter til at stråle,
        brød, som giver os styrke og helse.
16 Herren passer de træer, han har plantet,
    Libanons cedre får rigeligt med regn.
17 Fuglene bygger rede i træernes grene,
    storkene bor i fyrretræernes toppe.
18 Højt på bjerget holder stenbukken til,
    mellem klipper er grævlingens skjul.
19 Du skabte månen til at markere årets gang,
    solen står op og går ned på den fastsatte tid.
20 Du skabte nattens mørke,
    hvor de vilde dyr kommer frem.
21 De unge løver brøler efter bytte,
    fanger de dyr, Gud har givet dem til føde.
22 De trækker sig tilbage, når solen står op,
    går hjem til deres huler og lægger sig.
23 Da begynder mennesket sin daglige dont,
    bliver ved med at arbejde, til dagen er forbi.

24 Oh, Gud, hvor er din visdom stor!
    Jorden er fuld af dine skabninger.
        Hvilken mangfoldighed du har skabt.

25 Foran mig ligger det mægtige hav,
    det vrimler af liv i alle former og farver.
26 Skibene pløjer sig gennem de store have,
    Livjatan, som du skabte, boltrer sig i bølgerne.
27 Hele skabningen er afhængig af dig,
    du giver dem føde i rette tid.
28 Du giver, og de tager imod,
    når du åbner din hånd, bliver de mætte.
29 Men vender du ryggen til dem,
    bliver de skrækslagne.
Tager du deres livsånde bort,
    dør de og bliver til støv.
30 Din livgivende Ånd har skabende kraft,
    du fornyer alt liv på jorden.

31 Gid Herrens herlighed må vare for evigt!
    Gid han altid må glæde sig over sit skaberværk!
32 Når han ser på jorden, skælver den.
    Når han rører ved bjergene, bryder de i brand.
33 Jeg vil synge for Herren, så længe jeg lever,
    prise Gud til mit sidste åndedrag.
34 Må han finde behag i min lovsang,
    for han er kilden til al min glæde.

35 Gid der ingen syndere var tilbage,
    ingen gudløse på hele jorden.
Min sjæl, pris Herren!
    Halleluja!