Псалми 102 NSP - Psaumes 102 BDS

Псалми

New Serbian Translation

Псалми 102

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

1О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“

La Bible du Semeur

Psaumes 102

Prière d’un malheureux

1Prière d’une personne dans l’affliction qui se sent défaillir et qui expose sa plainte devant l’Eternel[a].

O Eternel, |écoute ma prière
et que mon appel au secours |parvienne jusqu’à toi !
Ne te détourne pas de moi |en ce jour où je suis dans la détresse,
tends vers moi ton oreille |au jour où je t’appelle.
Hâte-toi de répondre !
Comme une fumée, mes jours passent.
J’ai comme un brasier dans les os.
Mon cœur est brisé, desséché, |comme l’herbe fauchée.
J’en oublie de manger ma nourriture.
A force de gémir,
je n’ai que la peau sur les os.
Je suis devenu comparable |à la corneille du désert,
je suis pareil au chat-huant |qui hante les lieux désolés.
Je reste privé de sommeil,
je ressemble à un oisillon |resté seul sur un toit.
Mes ennemis ne cessent |de m’insulter,
ils se moquent de moi |et maudissent les gens |en leur souhaitant mon sort.
10 Je me nourris de cendre |au lieu de pain,
et ma boisson |est mêlée de mes larmes[b].
11 Dans ton indignation |et ta colère,
tu m’as saisi, |et m’as jeté au loin[c].
12 Tout comme l’ombre[d] qui s’étire, |mes jours déclinent,
et moi, je me dessèche comme l’herbe.

13 Mais toi, tu sièges pour toujours, |ô Eternel,
et tu interviendras[e] |tout au long des générations.
14 Oui, tu te lèveras, |et de Sion |tu auras compassion !
L’heure est là de lui faire grâce,
le moment est venu :
15 tes serviteurs |ont ses pierres en affection,
ils restent attachés |à cette ville réduite en poussière[f].

16 Alors les autres peuples craindront l’Eternel,
tous les rois de la terre |reconnaîtront sa gloire.
17 L’Eternel rebâtit Sion
pour y paraître dans sa gloire.
18 Il a égard à la prière |de ceux qui sont dépossédés,
il ne méprisera pas leur requête.
19 Que cela soit mis par écrit |pour la génération future,
et le peuple qui sera créé louera Eternel.
20 Du haut de sa demeure sainte, |l’Eternel s’est penché vers nous.
Du ciel, il regarde la terre,
21 et il entend les plaintes des captifs ;
et il rendra la liberté |aux condamnés à mort,
22 pour que l’on publie en Sion |la renommée de l’Eternel,
sa louange à Jérusalem,
23 quand se rassembleront les peuples
et les royaumes tous ensemble, |afin d’adorer l’Eternel.

24 Il a réduit ma force |au milieu de ma course,
et abrégé mes jours ;
25 c’est pourquoi je m’écrie : |« Mon Dieu, ne me fais pas mourir |au milieu de mes jours,
toi qui subsistes d’âge en âge !
26 Tu as jadis fondé la terre,
le ciel est l’œuvre de tes mains.
27 Ils périront, mais tu subsisteras ;
tous s’useront comme un habit ;
comme on remplace un vêtement, |tu les remplaceras |et ils disparaîtront.
28 Mais toi, tu es toujours le même,
tes années ne finiront pas[g].
29 Les enfants de tes serviteurs |auront une demeure ;
sous ton regard, leur descendance |sera fermement établie. »

Notas al pie

  1. 102.1 Le titre de ce psaume est unique en ce qu’il indique la circonstance de la composition mais non l’auteur du psaume.
  2. 102.10 Voir 42.4 ; 80.6.
  3. 102.11 Comme un tourbillon saisit des feuilles et les jette au loin.
  4. 102.12 Une ombre qui s’allonge le soir : allusion au soir de la vie.
  5. 102.13 Ou : ton culte persistera. Litt. souvenir …
  6. 102.15 Il s’agit des ruines de Jérusalem.
  7. 102.28 Les v. 26-28 sont cités en Hé 1.10-12.