Лука 1 NSP - Lucas 1 OL

Лука
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Лука 1

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“

38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46 Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,
47     весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
    Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
    свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
    од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
    растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
    и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
    а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
    сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
    Авра̂му и његовом потомству довека.“

56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
    од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
    преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
    и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
    и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
    да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
    од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
    пред њим у све дане наше.

76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
    јер ћеш ићи пред Господом
    да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
    да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
    од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
    и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“

80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.

Notas al pie

  1. 1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.)

O Livro

Lucas 1

Introdução

11-3 Excelentíssimo Teófilo,

Escreveram-se já várias narrativas sobre Cristo, em que se usaram relatos que nos foram feitos por aqueles que viram o que aconteceu desde o início e que se tornaram mensageiros da boa nova de Deus. Pareceu-me, contudo, que seria bom ordenar todos esses relatos, dos mais antigos para os mais recentes e, após um exame completo, dar-te um resumo dos factos que aconteceram no nosso meio, para fortalecer a tua confiança na verdade de tudo o que te foi ensinado.

O nascimento de João Batista predito

No tempo em que Herodes era rei da Judeia, viveu um sacerdote judaico chamado Zacarias, que pertencia ao turno de Abias no serviço do templo. Tal como ele próprio, também sua mulher Isabel pertencia à tribo sacerdotal, sendo descendente de Aarão. Zacarias e Isabel eram justos e observavam cuidadosamente todas as leis e preceitos de Deus. Sucedia que não tinham filhos, pois Isabel era estéril e ambos já eram muito velhos.

Certo dia, encontrando-se Zacarias ocupado no seu cargo no templo, porque naquela semana era o turno em que estava de serviço, coube-lhe por sorteio entrar no santuário interior e queimar incenso perante o Senhor. 10 Entretanto, uma grande multidão orava lá fora, no pátio do templo, como se fazia sempre que se queimava incenso.

11 Achava-se Zacarias no santuário quando, de súbito, lhe apareceu um anjo de pé à direita do altar do incenso! 12 Zacarias ficou perturbado e cheio de medo. 13 Mas o anjo disse-lhe: “Não receies, Zacarias, porque vim dizer-te que Deus ouviu as tuas orações e que a tua mulher Isabel vai dar à luz um filho, ao qual porás o nome de João! 14 O seu nascimento trará grande prazer e contentamento e muitos se alegrarão convosco, 15 pois ele será grande diante do Senhor. Nunca deverá beber vinho ou cerveja e será cheio do Espírito Santo antes mesmo do seu nascimento. 16 Convencerá muitos judeus a voltarem-se para o Senhor seu Deus. 17 Será um homem forte de espírito e dotado de grande poder, tal como o profeta Elias, preparando o povo para receber o Senhor. Porá o coração dos pais de acordo com o dos filhos e mudará as mentes desobedientes para que respeitem e obedeçam a Deus.”

18 Zacarias disse ao anjo: “Como posso ter a certeza de que isso vai acontecer? Já sou velho e a minha mulher também é de idade bastante avançada.”

19 Então o anjo disse: “Eu sou Gabriel! O meu lugar é na presença de Deus. Foi ele quem me enviou para trazer-te esta boa notícia! 20 Contudo, como não creste no que te disse, ficarás mudo e não poderás falar até que a criança nasça. As minhas palavras irão cumprir-se no devido tempo.”

21 Entretanto, o povo esperava que Zacarias aparecesse e admirava-se por se demorar tanto. 22 Quando finalmente saiu, não conseguia falar e perceberam pelos seus gestos que devia ter tido uma visão no templo. 23 Zacarias ficou ali durante os dias que lhe restavam de serviço. 24 Depois voltou para casa.

Passado pouco tempo, sua mulher Isabel ficou grávida e viveu recolhida durante cinco meses. 25 “Como o Senhor é bom”, exclamava, “livrando-me da tristeza de não ter filhos!”

O nascimento de Jesus anunciado a Maria

26 Passados seis meses, Deus enviou o anjo Gabriel a Nazaré, uma localidade da Galileia, 27 a uma virgem que se chamava Maria, que estava prometida em casamento a um homem chamado José, descendente do rei David. 28 Gabriel apareceu-lhe e disse: “Eu te saúdo, mulher favorecida! O Senhor está contigo!”

29 Confusa e perturbada, Maria perguntava a si própria o que quereria o anjo dizer com aquelas palavras. 30 “Não tenhas medo, Maria”, continuou o anjo, “porque Deus vai conceder-te uma bênção maravilhosa! 31 Muito em breve ficarás grávida e terás um menino, a quem chamarás Jesus. 32 Será grande e será chamado Filho do Altíssimo. O Senhor Deus vai dar-lhe o trono do seu antepassado, o rei David. 33 Governará sobre a descendência de Jacob para sempre. O seu reino jamais terá fim!”

34 Maria, então, perguntou ao anjo: “Mas como posso ter um filho se sou virgem?”

35 O anjo respondeu: “O Espírito Santo virá sobre ti e o poder do Deus altíssimo cobrir-te-á como uma sombra; por isso, o menino que de ti vai nascer será santo e será chamado Filho de Deus. 36 Também a tua parente Isabel, que toda a gente considerava estéril, ficou grávida há seis meses, apesar da sua velhice! 37 Porque nada é impossível para Deus.”

38 E Maria respondeu: “Dependo só do Senhor. Que aconteça comigo tudo o que disseste.” Então o anjo desapareceu.

Maria visita Isabel

39 Alguns dias mais tarde, Maria foi apressadamente às terras montanhosas da Judeia, 40 à vila onde Zacarias morava, para visitar Isabel. 41 Quando Maria saudou a prima, o menino de Isabel saltou no seu ventre e Isabel ficou cheia do Espírito Santo.

42 Com grande contentamento, Isabel exclamou, dirigindo-se a Maria: “Bendita és tu entre as mulheres e bendito é o filho que estás a gerar. 43 É uma grande honra ser visitada pela mãe do meu Senhor! 44 Quando me deste a tua saudação, no momento em que ouvi a tua voz, o menino saltou de alegria dentro de mim! 45 És feliz por teres acreditado que Deus cumpriria as coisas que te foram ditas.”

O cântico de Maria

46 E Maria respondeu:

“Oh, como eu louvo o Senhor!
47 E quanto me alegro em Deus, meu Salvador!
48 Porque reparou na sua humilde servidora,
e agora, por todas as gerações, serei chamada bendita de Deus.
49 Pois ele, o Deus santo e poderoso, fez-me grandes coisas.
50 A sua misericórdia estende-se para sempre a todos os que o temem.
51 Como é poderoso o seu forte braço!
Como faz fugir os orgulhosos e os arrogantes!
52 Arrancou os príncipes dos seus tronos
e exaltou os humildes.
53 Fartou os famintos com coisas boas
e mandou embora os ricos de mãos vazias.
54 Socorreu o povo de Israel, que o serve!
Não esqueceu a sua promessa de se mostrar compassivo.
55 Porque prometeu aos nossos pais, Abraão e seus filhos,
ser misericordioso com eles para sempre.”

56 Maria ficou com Isabel cerca de três meses e depois voltou para casa.

O nascimento de João Batista

57 Entretanto, o período de espera de Isabel chegou ao seu termo, e veio a hora da criança nascer. Era um menino. 58 A notícia de como o Senhor tinha sido bondoso para ela espalhou-se rapidamente entre vizinhos e parentes, e todos se alegraram com ela.

59 Oito dias depois de nascer, parentes e amigos vieram para a cerimónia da circuncisão. Todos julgavam que a criança se chamaria Zacarias, como o pai. 60 Mas Isabel disse: “Não, ele vai chamar-se João!” 61 E exclamaram:

“João? Em toda a tua família não há ninguém que se chame assim.”

62 Então perguntaram por gestos ao pai da criança como iria ela chamar-se. 63 Ele pediu por sinais uma pequena placa e, com grande espanto de todos, escreveu: “O nome dele é João.” 64 E logo Zacarias conseguiu falar de novo, começando a louvar Deus. 65 O pasmo espalhou-se por toda a vizinhança e a notícia do sucedido correu pelos montes da Judeia.

66 Todos quantos ouviam falar no caso pensavam demoradamente e perguntavam: “Quem virá a ser este menino no futuro? Porque, de facto, a mão do Senhor está sobre ele de maneira muito especial.”

67 Então seu pai, Zacarias, cheio do Espírito Santo, falou em nome de Deus:

O cântico de Zacarias

68 “Louvem o Senhor, o Deus de Israel,
porque veio dar auxílio ao seu povo e o salvou.
69 Agora manda-nos um Salvador poderoso,
da descendência do seu servo, o rei David,
70 conforme prometeu através dos santos profetas,
há muito tempo,
71 alguém que nos livre dos nossos inimigos,
de todos os que nos odeiam.
72-73 Teve piedade dos nossos antepassados,
sim, do próprio Abraão,
lembrando-se da aliança sagrada que com ele fez,
74 dando-nos o privilégio de servir a Deus sem receio,
libertos dos nossos inimigos,
75 tornando-nos santos e aceitáveis,
aptos para estar na sua presença para sempre.

76 E tu, meu filho, serás chamado profeta do Altíssimo,
porque prepararás o caminho para o Senhor.
77 Dirás ao seu povo como achar a salvação,
através do perdão dos pecados.
78 Tudo isto porque a misericórdia do nosso Deus é muito grande,
e porque o sol divino está prestes a brilhar sobre nós,
79 para dar luz aos que se encontram sentados na escuridão,
na noite da morte,
e guiar-nos pelo caminho da paz.”

80 O menino ia crescendo e o seu espírito fortalecia-se. Mais tarde viveu no deserto, até começar o seu trabalho público em Israel.