Лука 1 NSP - Lucas 1 CST

Лука
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Лука 1

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“

38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46 Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,
47     весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
    Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
    свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
    од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
    растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
    и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
    а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
    сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
    Авра̂му и његовом потомству довека.“

56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
    од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
    преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
    и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
    и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
    да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
    од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
    пред њим у све дане наше.

76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
    јер ћеш ићи пред Господом
    да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
    да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
    од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
    и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“

80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.

Notas al pie

  1. 1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.)

Nueva Versión Internacional (Castilian)

Lucas 1

Prólogo

1Muchos han intentado hacer un relato de las cosas que han sucedido[a] entre nosotros, tal y como nos las transmitieron los que desde el principio fueron testigos presenciales y servidores de la palabra. Por lo tanto, yo también, excelentísimo Teófilo, habiendo investigado todo esto con esmero desde su origen, he decidido escribírtelo ordenadamente, para que llegues a tener plena seguridad de lo que te enseñaron.

Anuncio del nacimiento de Juan el Bautista

En tiempos de Herodes, rey de Judea, hubo un sacerdote llamado Zacarías, miembro del grupo de Abías. Su esposa Elisabet también era descendiente de Aarón. Ambos eran rectos e intachables delante de Dios; obedecían todos los mandamientos y preceptos del Señor. Pero no tenían hijos, porque Elisabet era estéril; y los dos eran de edad avanzada.

Un día en que Zacarías, por haber llegado el turno de su grupo, oficiaba como sacerdote delante de Dios, le tocó en suerte, según la costumbre del sacerdocio, entrar en el santuario del Señor para quemar incienso. 10 Cuando llegó la hora de ofrecer el incienso, la multitud reunida afuera estaba orando. 11 En esto, un ángel del Señor se apareció a Zacarías a la derecha del altar del incienso. 12 Al verlo, Zacarías se asustó, y el temor se apoderó de él. 13 El ángel le dijo:

―No tengas miedo, Zacarías, pues ha sido escuchada tu oración. Tu esposa Elisabet te dará un hijo, y le pondrás por nombre Juan. 14 Tendrás gozo y alegría, y muchos se regocijarán por su nacimiento, 15 porque él será un gran hombre delante del Señor. Jamás tomará vino ni licor, y será lleno del Espíritu Santo aun desde su nacimiento.[b] 16 Hará que muchos israelitas se vuelvan al Señor su Dios. 17 Él irá primero, delante del Señor, con el espíritu y el poder de Elías, para reconciliar a[c] los padres con los hijos y guiar a los desobedientes a la sabiduría de los justos. De este modo preparará un pueblo bien dispuesto para recibir al Señor.

18 ―¿Cómo podré estar seguro de esto? —preguntó Zacarías al ángel—. Ya soy anciano y mi esposa también es de edad avanzada.

19 ―Yo soy Gabriel y estoy a las órdenes de Dios —le contestó el ángel—. He sido enviado para hablar contigo y darte estas buenas noticias. 20 Pero, como no creíste en mis palabras, las cuales se cumplirán a su debido tiempo, te vas a quedar mudo. No podrás hablar hasta el día en que todo esto suceda.

21 Mientras tanto, el pueblo estaba esperando a Zacarías y les extrañaba que se demorara tanto en el santuario. 22 Cuando por fin salió, no podía hablarles, así que se dieron cuenta de que allí había tenido una visión. Se podía comunicar solo por señas, pues seguía mudo.

23 Cuando terminaron los días de su servicio, regresó a su casa. 24 Poco después, su esposa Elisabet concibió y se mantuvo recluida por cinco meses. 25 «Esto —decía ella— es obra del Señor, que ahora ha mostrado su bondad al quitarme la vergüenza que yo tenía ante los demás».

Anuncio del nacimiento de Jesús

26 A los seis meses, Dios envió al ángel Gabriel a Nazaret, pueblo de Galilea, 27 a visitar a una joven virgen comprometida para casarse con un hombre que se llamaba José, descendiente de David. La virgen se llamaba María. 28 El ángel se acercó a ella y le dijo:

―¡Te saludo,[d] tú que has recibido el favor de Dios! El Señor está contigo.[e]

29 Ante estas palabras, María se perturbó, y se preguntaba qué podría significar este saludo.

30 ―No tengas miedo, María; Dios te ha concedido su favor —le dijo el ángel—. 31 Concebirás y darás a luz un hijo, y le pondrás por nombre Jesús. 32 Él será un gran hombre, y lo llamarán Hijo del Altísimo. Dios el Señor le dará el trono de su padre David, 33 y reinará sobre el pueblo de Jacob para siempre. Su reinado no tendrá fin.

34 ―¿Cómo podrá suceder esto —le preguntó María al ángel—, puesto que soy virgen?[f]

35 ―El Espíritu Santo vendrá sobre ti, y el poder del Altísimo te cubrirá con su sombra. Así que al santo niño que va a nacer lo llamarán Hijo de Dios. 36 También tu parienta Elisabet va a tener un hijo en su vejez; de hecho, la que decían que era estéril ya está en el sexto mes de embarazo. 37 Porque para Dios no hay nada imposible.

38 ―Aquí tienes a la sierva del Señor —contestó María—. Que él haga conmigo como me has dicho.

Después de esto, el ángel la dejó.

María visita a Elisabet

39 A los pocos, días María emprendió viaje y se fue de prisa a un pueblo en la región montañosa de Judea. 40 Al llegar, entró en casa de Zacarías y saludó a Elisabet. 41 Tan pronto como Elisabet oyó el saludo de María, la criatura saltó en su vientre. Entonces Elisabet, llena del Espíritu Santo, 42 exclamó:

―¡Bendita tú entre las mujeres, y bendito el hijo que darás a luz![g] 43 Pero ¿cómo es esto, que la madre de mi Señor venga a verme? 44 Te digo que, tan pronto como llegó a mis oídos la voz de tu saludo, saltó de alegría la criatura que llevo en el vientre. 45 ¡Dichosa tú que has creído, porque lo que el Señor te ha dicho se cumplirá!

El cántico de María

46 Entonces dijo María:

«Mi alma glorifica al Señor,
47     y mi espíritu se regocija en Dios mi Salvador,
48 porque se ha dignado fijarse en su humilde sierva.
Desde ahora me llamarán dichosa todas las generaciones,
49     porque el Poderoso ha hecho grandes cosas por mí.
    ¡Santo es su nombre!
50 De generación en generación
    se extiende su misericordia a los que le temen.
51 Hizo proezas con su brazo;
    desbarató las intrigas de los soberbios.[h]
52 De sus tronos derrocó a los poderosos,
    mientras que ha exaltado a los humildes.
53 A los hambrientos los colmó de bienes,
    y a los ricos los despidió con las manos vacías.
54-55 Acudió en ayuda de su siervo Israel
    y, cumpliendo su promesa a nuestros padres,
mostró[i] su misericordia a Abraham
    y a su descendencia para siempre».

56 María se quedó con Elisabet unos tres meses y luego regresó a su casa.

Nacimiento de Juan el Bautista

57 Cuando se le cumplió el tiempo, Elisabet dio a luz un hijo. 58 Sus vecinos y parientes se enteraron de que el Señor le había mostrado gran misericordia, y compartieron su alegría.

59 A los ocho días llevaron a circuncidar al niño. Como querían ponerle el nombre de su padre, Zacarías, 60 su madre se opuso.

―¡No! —dijo ella—. Tiene que llamarse Juan.

61 ―Pero si nadie en tu familia tiene ese nombre —le dijeron.

62 Entonces le hicieron señas a su padre, para saber qué nombre quería ponerle al niño. 63 Él pidió una tablilla, en la que escribió: «Su nombre es Juan». Y todos quedaron asombrados. 64 Al instante se le desató la lengua, recuperó el habla y comenzó a alabar a Dios. 65 Todos los vecinos se llenaron de temor, y por toda la región montañosa de Judea se comentaba lo sucedido. 66 Quienes lo oían se preguntaban: «¿Qué llegará a ser este niño?» Porque la mano del Señor lo protegía.

El cántico de Zacarías

67 Entonces su padre Zacarías, lleno del Espíritu Santo, profetizó:

68 «Bendito sea el Señor, Dios de Israel,
    porque ha venido a redimir[j] a su pueblo.
69 Nos envió un poderoso Salvador[k]
    en la casa de David su siervo
70 (como lo prometió en el pasado por medio de sus santos profetas),
71 para librarnos de nuestros enemigos
    y del poder de todos los que nos aborrecen;
72 para mostrar misericordia a nuestros padres
    al acordarse de su santo pacto.
73     Así lo juró a Abraham nuestro padre:
74 nos concedió que fuéramos libres del temor,
    al rescatarnos del poder de nuestros enemigos,
para que le sirviéramos 75 con santidad y justicia,
    viviendo en su presencia todos nuestros días.

76 »Y tú, hijito mío, serás llamado profeta del Altísimo,
    porque irás delante del Señor para prepararle el camino.
77 Darás a conocer a su pueblo la salvación
    mediante el perdón de sus pecados,
78 gracias a la entrañable misericordia de nuestro Dios.
    Así nos visitará desde el cielo el sol naciente,
79 para dar luz a los que viven en tinieblas,
    en la más terrible oscuridad,[l]
para guiar nuestros pasos por la senda de la paz».

80 El niño crecía y se fortalecía en espíritu; y vivió en el desierto hasta el día en que se presentó públicamente al pueblo de Israel.

Notas al pie

  1. 1:1 han sucedido. Alt. se han recibido con convicción.
  2. 1:15 desde su nacimiento. Alt. antes de nacer. Lit. desde el vientre de su madre.
  3. 1:17 reconciliar a. Lit. hacer volver los corazones de; véase Mal 4:6.
  4. 1:28 ¡Te saludo. Alt. ¡Alégrate.
  5. 1:28 contigo. Var. contigo; bendita tú entre las mujeres.
  6. 1:34 soy virgen? Lit. no conozco a hombre?
  7. 1:42 el hijo que darás a luz! Lit. el fruto de tu vientre!
  8. 1:51 desbarató … soberbios. Lit. dispersó a los orgullosos en el pensamiento del corazón de ellos.
  9. 1:54-55 mostró. Lit. recordó.
  10. 1:68 ha venido a redimir. Lit. ha visitado y ha redimido.
  11. 1:69 envió un poderoso Salvador. Lit. levantó un cuerno de salvación.
  12. 1:79 en la más terrible oscuridad. Lit. y en sombra de muerte.