Лука 1 NSP - Лк 1 CARSA

Лука
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Лука 1

Сврха Лукиног писања

1Пошто су већ многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, онако како су нам пренели они који су од почетка били очевици и слуге Божије речи, стога сам и ја сматрао за сходно, пошто сам све подробно од почетка испитао, да ти то напишем по реду, уважени Теофиле, да се увериш у веродостојност онога чему си поучен.

Рођење Јована Крститеља

У време када је цар Ирод владао над Јудејом, био је један свештеник по имену Захарија. Он је припадао Авијином реду. Жена му је водила порекло од Арона. Звала се Јелисавета. Обоје су били праведни пред Богом, беспрекорно живећи по заповестима и захтевима Господњим. Деце нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су већ били у поодмаклим годинама.

Једном је Захарија, по редоследу свог реда, вршио службу у храму пред Богом. Он је, по свештеничком обичају, коцком био изабран да уђе у храм Господњи и принесе ка̂д. 10 Док се ка̂д приносио, много народа се молило у предворју.

11 Тада се појави анђео Господњи и стаде с десне стране кадионог жртвеника. 12 Захарија се узнемири и силно се препадне угледавши анђела.

13 Анђео му рече: „Не бој се, Захарија! Твоја молитва је услишена. Твоја жена Јелисавета ће ти родити сина, и ти ћеш му дати име ’Јован’. 14 Он ће ти бити на радост и весеље и многи ће се радовати његовом рођењу. 15 Јер, он ће бити велики пред Господом. Он неће пити ни вина, ни жестока пића, а Духом Светим биће испуњен још у мајчиној утроби.

16 Многе ће Израиљце окренути Господу, њиховом Богу. 17 Ступаће као весник пред Господом, у Илијином духу и сили; да измири очеве са синовима и да врати непослушне на пут разборитости праведничке, те да припреми народ за Господа.“

18 Захарија рече анђелу: „По чему ћу то знати? Ја сам, ево, стар човек, а и моја жена је већ зашла у године.“

19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило који стојим у Божијем присуству. Бог ме је послао да говорим с тобом и да ти саопштим ову радосну вест. 20 Будући да ниси поверовао мојим речима, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до дана када ће се ово догодити. Ово ће се испунити у право време.“

21 А народ који је чекао Захарију, чудио се што се он тако дуго задржао у храму. 22 Када је Захарија изашао из храма, није могао да им говори. Они су онда схватили да је имао виђење у храму. Давао им је знакове; није могао да говори.

23 Кад је истекло време његове службе, Захарија се вратио кући. 24 Нешто након тога, његова жена Јелисавета затрудни. Крила се пет месеци, говорећи: 25 „Ово је Господ учинио за мене у време када му се свидело да уклони моју срамоту пред људима.“

Наговештај Исусовог рођења

26 А шестог месеца, Бог пошаље анђела Гаврила у галилејски град Назарет 27 девојци по имену Марија. Она је била испрошена за човека који се звао Јосиф, пореклом из лозе цара Давида. 28 Дошавши к њој, рекао је: „Радуј се, ти којој је исказана милост! Господ је с тобом!“

29 Марија се смете на те речи и поче да размишља: какав је ово поздрав? 30 Анђео настави: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост пред Богом. 31 И ево, затруднећеш и родићеш сина, па ћеш му дати име ’Исус’. 32 Он ће бити силан и зваће га ’Син Свевишњега’. Њему ће Господ Бог предати престо његовога оца Давида. 33 Он ће довека владати над потомством Јаковљевим и његовом Царству неће бити краја.“

34 Марија упита анђела: „По чему ћу то знати, кад још нисам удата?“

35 Анђео јој одговори: „Дух Свети ће сићи на тебе и сила Свевишњег ће те осенити. Зато ће то дете бити свето и зваће се ’Син Божији’. 36 А ево и твоја рођака Јелисавета носи сина у својој старости. Она је већ у шестом месецу, а њу су називали нероткињом. 37 Богу ништа није немогуће.“

38 Марија рече: „Ево служитељке Господње, нека ми буде како си рекао.“ Анђео тада оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“

46 Онда Марија рече:

„Велича душа моја Господа,
47     весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
    Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
    свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
    од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
    растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
    и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
    а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
    сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
    Авра̂му и његовом потомству довека.“

56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.

59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“

61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“

62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.

67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
    од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
    преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
    и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
    и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
    да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
    од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
    пред њим у све дане наше.

76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
    јер ћеш ићи пред Господом
    да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
    да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
    од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
    и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“

80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.

Notas al pie

  1. 1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.)

Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Лк 1

Введение

1Поскольку уже многие принялись составлять описание произошедших среди нас событий на основе сведений, переданных нам людьми, которые с самого начала были их очевидцами и служителями Радостной Вести, то и я решил, тщательно исследовав всё от начала, описать тебе, достопочтеннейший Феофил, всё по порядку, чтобы ты мог убедиться в достоверности того, чему был научен.

Предсказание о рождении пророка Яхии

Во время правления Ирода[a], царя Иудеи, жил священнослужитель, которого звали Закария; он принадлежал к группе священнослужителей из смены Авии.[b] Его жена тоже была потомком Харуна, её звали Элишева. Оба они были праведны перед Аллахом, живя непорочно и строго соблюдая все повеления и установления Вечного[c]. Но у них не было детей, потому что Элишева была бесплодна. Они оба были уже в преклонном возрасте.

Однажды, когда была очередь служить смене, к которой принадлежал Закария, он нёс службу перед Аллахом. В соответствии с установленным для священнослужителей порядком ему выпало по жребию войти в храм Вечного и возжигать благовония.[d] 10 Во время возжигания благовоний множество народа молилось снаружи. 11 Закарии же явился ангел от Вечного. Он стоял справа от жертвенника, где возжигались благовония. 12 Когда Закария увидел его, он был чрезвычайно поражён и испуган. 13 Ангел сказал ему:

– Не бойся, Закария, твоя молитва услышана. Твоя жена Элишева родит тебе сына, и ты назовёшь его Яхия. 14 Твоё сердце наполнится счастьем и ликованием, и многие будут радоваться его рождению, 15 потому что он будет великим в глазах Вечного. Он никогда не будет пить вина или пива. От самого рождения он будет исполнен Святым Духом. 16 Многих исраильтян он обратит к Вечному, их Богу. 17 Он будет предшествовать Ему в духе и силе пророка Ильяса[e], чтобы обратить сердца отцов к детям, а непокорных – к мудрости праведных, приготовляя народ к приходу Вечного.[f]

18 Закария спросил ангела:

– Как мне узнать, что это сбудется? Ведь я уже стар, и жена моя в преклонных годах.

19 Ангел ответил:

– Я – Джабраил, стоящий перед Аллахом, и я послан, чтобы сообщить тебе эту радостную весть. 20 Но сейчас, за то, что ты не поверил моим словам, которые обязательно исполнятся в своё время, ты лишишься дара речи и не будешь говорить до того дня, пока это не сбудется.

21 Между тем люди ждали Закарию и удивлялись, почему он так долго не выходит из храма. 22 Когда Закария вышел, он не мог говорить и вынужден был общаться с ними жестами. Все поняли, что в храме ему было видение.

23 Когда срок его служения закончился, Закария возвратился домой. 24 Вскоре его жена Элишева забеременела и пять месяцев не выходила из дома. 25 Она говорила:

– Вот что сделал для меня Вечный, по милости Своей сняв с меня позор перед людьми!

Предсказание о рождении Исы Масиха

26 Когда Элишева была на шестом месяце беременности, Аллах послал ангела Джабраила в галилейский город Назарет 27 к непорочной девушке по имени Марьям. Марьям была обручена с Юсуфом, потомком царя Давуда. 28 Ангел пришёл к ней и сказал:

– Приветствую тебя, получившая милость! С тобой Вечный!

29 Марьям эти слова очень удивили, и она размышляла, что бы значило такое приветствие. 30 Ангел продолжал:

– Не бойся, Марьям, потому что Аллах проявил к тебе милость! 31 Ты забеременеешь, и родишь сына, и назовёшь Его Иса[g]. 32 Он станет великим, и Его будут называть Сыном Высочайшего (Царственным Спасителем)[h]. Вечный Бог даст Ему престол Его предка Давуда, 33 и Он будет царствовать над потомками Якуба вовеки, и Его Царству не будет конца.

34 – Как это может быть? – спросила Марьям. – Ведь я ещё не была с мужчиной.

35 Ангел ответил:

– Святой Дух сойдёт на тебя, и, как тень, найдёт на тебя сила Высочайшего. Поэтому ребёнка, который родится у тебя, будут называть «Святой», а также «Сын Всевышнего».[i] 36 Вот и твоя родственница Элишева тоже родит сына в её преклонные годы. О ней говорили, что она бесплодна, но она уже на шестом месяце беременности. 37 Для Аллаха нет ничего невозможного.

38 – Я рабыня Вечного, – ответила Марьям, – пусть всё произойдёт со мной так, как ты сказал.

И ангел оставил её.

Марьям навещает Элишеву

39 Вскоре после этого Марьям собралась и поспешила в город, расположенный в нагорьях Иудеи. 40 Она вошла в дом Закарии и поприветствовала Элишеву. 41 Когда Элишева услышала приветствие Марьям, ребёнок внутри у неё встрепенулся; Элишева исполнилась Святого Духа 42 и воскликнула громким голосом:

– Благословенна ты среди женщин, и благословен ребёнок, которого ты носишь! 43 Чем я заслужила такую милость, что ко мне пришла мать моего Повелителя? 44 Как только я услышала твоё приветствие, ребёнок во мне так и встрепенулся от радости. 45 Благословенна поверившая в исполнение того, что сказал Вечный!

Марьям прославляет Вечного

46 Марьям ответила:

– Душа моя славит Вечного,
47     и дух мой радуется об Аллахе, Спасителе моём,
48 потому что Он обратил внимание
    на меня, Свою скромную рабыню.[j]
Отныне все поколения будут называть меня благословенной,
49     потому что Всемогущий совершил такое великое дело для меня!
    Его имя свято!
50 Из поколения в поколение
    Он проявляет милость к боящимся Его![k]
51 Его рукой совершены великие дела:
    Он рассеял гордых в надмении сердца их,
52 сверг правителей с их престолов
    и возвысил смиренных!
53 Он насытил благами голодных,
    а богатых отослал ни с чем.
54-55 Он помог Своему рабу Исраилу,
    помня Своё обещание нашим предкам –
быть милосердным к Ибрахиму
    и его потомкам вовеки.

56 Марьям погостила у Элишевы около трёх месяцев и затем возвратилась домой.

Рождение, наречение имени и обрезание пророка Яхии

57 Когда подошло время, Элишева родила сына. 58 Её соседи и родственники услышали о том, что Вечный явил ей великую милость, и радовались вместе с ней. 59 На восьмой день они пришли, чтобы совершить над ребёнком обряд обрезания,[l] и хотели назвать его в честь отца Закарией. 60 Но мать ребёнка возразила:

– Нет! Его будут звать Яхия.

61 Ей стали говорить:

– Но ведь среди ваших родственников нет никого с таким именем!

62 Они стали жестами спрашивать отца, как бы он хотел назвать сына. 63 Закария попросил табличку для письма и, к удивлению всех, написал: «Его имя Яхия».

64 В тот же миг к нему вернулась речь, и он начал говорить, прославляя Аллаха. 65 Всех соседей объял страх, и весть о случившемся разнеслась по всем нагорьям Иудеи. 66 Все, кто слышал об этом, с удивлением спрашивали:

– Кем же станет этот ребёнок? – потому что сила Вечного была с ним.

Пророческое слово Закарии

67 Закария, отец Яхии, исполнился Святого Духа и начал пророчествовать:

68 – Хвала Вечному, Богу Исраила,[m]
    Который посетил Свой народ и дал ему избавление!
69 Он воздвиг нам могучего Спасителя[n]
    из рода Своего раба Давуда,
70 как Он издавна обещал через Своих святых пророков,
71 что Он спасёт нас от врагов
    и от рук тех, кто ненавидит нас.
72 Так Он проявил милость к нашим предкам,
    помня Своё священное соглашение,
73     клятву, которой Он поклялся нашему предку Ибрахиму:
74 избавить нас от рук наших врагов,
    чтобы мы могли без страха служить Ему,
75     живя перед Ним в святости и праведности во все дни нашей жизни!

76 И ты, дитя, будешь назван пророком Высочайшего,
    потому что будешь идти перед Вечным, Повелителем Сил, чтобы приготовить Ему пути,[o]
77 возвестить Его народу спасение
    через прощение грехов,
78 по глубочайшему милосердию нашего Бога,
    Который пошлёт нам Утреннюю Зарю с небес[p],
79 чтобы дать свет живущим во тьме и тени смертной[q]
    и направить наши стопы на путь мира!

80 Ребёнок рос и укреплялся в духе. Он жил в пустыне до того времени, когда открыто явился Исраилу.

Notas al pie

  1. 1:5 Это Ирод Великий, который правил Иудеей, Самарией и Галилеей с 37 по 4 гг. до н. э.
  2. 1:5 Служение в Иерусалимском храме было разделено между 24 сменами священнослужителей потомков Харуна (см. 1 Лет. 24:1-19).
  3. 1:6 Вечный   – греческим словом «кюриос», стоящим здесь в оригинальном тексте, в Инджиле переведено еврейское «Яхве». А так как в данном издании Священного Писания «Яхве» переведено как «Вечный», то и его греческий эквивалент переведён так же. Под именем «Яхве» Всевышний открылся Мусе и народу Исраила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  4. 1:9 См. Исх. 30:6-8.
  5. 1:17 Ильяс   – пророк, призывавший исраильский народ оставить грешный путь и вновь обратиться к признанию Аллаха (см. 3 Цар. 17–4 Цар. 2).
  6. 1:17 См. Мал. 4:5-6.
  7. 1:31 Иса   – на языке иудеев звучит как «Иешуа» и означает «Яхве (Вечный) спасает».
  8. 1:32 Сын Высочайшего   – этот термин не означает, что у Аллаха есть сын, который был зачат обычным путём. В древности у иудеев титул «сын Всевышнего» применялся к царям Исраила (см. 2 Цар. 7:14; Заб. 2:6-7), но также указывал на ожидаемого Масиха, Спасителя и праведного Царя от Аллаха, т. е. Ису (см. Ин. 1:49; 11:27; 20:31). В Инджиле через этот термин постепенно раскрывается идея вечных взаимоотношений Всевышнего и Масиха, указывающая на сходство характеров и единство природы Этих Личностей, на понятном нам примере – близких взаимоотношениях отца и сына (см. 1 Ин. 2:23).
  9. 1:35 Существует два взгляда на этот стих: 1) согласно традиционному толкованию, Иса назван Святым, потому что был рождён чудесным путём от девственницы, а Сыном Всевышнего – потому что у Него не было земного отца, Он был рождён силою Аллаха, от Духа Его; 2) второе толкование говорит о том, что «Святой» и «Сын Всевышнего» являются титулами Масиха (см. Заб. 2:7; Лк. 4:34; Ин. 6:69), а чудесное рождение Исы подтверждает, что Он и есть предсказанный Масих (см. Ис. 7:14; Мат. 1:23).
  10. 1:48 См. 1 Цар. 1:11; 2:1.
  11. 1:50 См. Заб. 102:17.
  12. 1:59 По Закону Аллаха обрезание производилось на восьмой день (см. Нач. 17:12).
  13. 1:68 См. Заб. 40:14; 71:18; 105:48.
  14. 1:69 Могучего Спасителя   – букв.: «рог спасения» (см. Заб. 17:3). Рог был символом могущества, власти и силы (см., напр., 1 Цар. 2:10; Иер. 48:25; Мих. 4:13).
  15. 1:76 См. Ис. 40:3; Мал. 3:1.
  16. 1:78 Это указание на приход Масиха (ср. Чис. 24:17; Ис. 9:2; 60:1; Мал. 4:2).
  17. 1:79 См. Ис. 9:2.