Књига пророка Јоне 1 NSP - Jonah 1 NLT

Књига пророка Јоне
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига пророка Јоне 1

Јона бежи од Бога

1Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“

Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.

А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“

Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ 10 Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. 11 Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.

12 Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ 13 Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. 14 Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ 15 Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. 16 На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.

New Living Translation

Jonah 1

Jonah Runs from the Lord

1The Lord gave this message to Jonah son of Amittai: “Get up and go to the great city of Nineveh. Announce my judgment against it because I have seen how wicked its people are.”

But Jonah got up and went in the opposite direction to get away from the Lord. He went down to the port of Joppa, where he found a ship leaving for Tarshish. He bought a ticket and went on board, hoping to escape from the Lord by sailing to Tarshish.

But the Lord hurled a powerful wind over the sea, causing a violent storm that threatened to break the ship apart. Fearing for their lives, the desperate sailors shouted to their gods for help and threw the cargo overboard to lighten the ship.

But all this time Jonah was sound asleep down in the hold. So the captain went down after him. “How can you sleep at a time like this?” he shouted. “Get up and pray to your god! Maybe he will pay attention to us and spare our lives.”

Then the crew cast lots to see which of them had offended the gods and caused the terrible storm. When they did this, the lots identified Jonah as the culprit. “Why has this awful storm come down on us?” they demanded. “Who are you? What is your line of work? What country are you from? What is your nationality?”

Jonah answered, “I am a Hebrew, and I worship the Lord, the God of heaven, who made the sea and the land.”

10 The sailors were terrified when they heard this, for he had already told them he was running away from the Lord. “Oh, why did you do it?” they groaned. 11 And since the storm was getting worse all the time, they asked him, “What should we do to you to stop this storm?”

12 “Throw me into the sea,” Jonah said, “and it will become calm again. I know that this terrible storm is all my fault.”

13 Instead, the sailors rowed even harder to get the ship to the land. But the stormy sea was too violent for them, and they couldn’t make it. 14 Then they cried out to the Lord, Jonah’s God. “O Lord,” they pleaded, “don’t make us die for this man’s sin. And don’t hold us responsible for his death. O Lord, you have sent this storm upon him for your own good reasons.”

15 Then the sailors picked Jonah up and threw him into the raging sea, and the storm stopped at once! 16 The sailors were awestruck by the Lord’s great power, and they offered him a sacrifice and vowed to serve him.

17 [a]Now the Lord had arranged for a great fish to swallow Jonah. And Jonah was inside the fish for three days and three nights.

Notas al pie

  1. 1:17 Verse 1:17 is numbered 2:1 in Hebrew text.