Књига пророка Јеремије 1 NSP - Jérémie 1 BDS

Књига пророка Јеремије
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 1

1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.

Позив Јеремије

Дошла ми је реч Господња говорећи:

„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
    и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
    поставио сам те за пророка народима.“

Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“

Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“

Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10 Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“

11 Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“

Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“

12 А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“[a]

13 Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“

Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“

14 И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15 Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –

и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
    на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
    и против свих Јудиних градова.
16 Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
    јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
    и клањали се својим рукотворинама.

17 А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18 Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19 И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“

Notas al pie

  1. 1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).

La Bible du Semeur

Jérémie 1

1Ce livre contient les paroles de Jérémie, fils de Hilqiya, l’un des prêtres, qui habitait à Anatoth[a], dans le territoire de Benjamin.

L’Eternel lui a parlé la treizième année du règne de Josias[b], fils d’Amôn et roi de Juda, et sous le règne de Yehoyaqim, fils de Josias, roi de Juda, et jusqu’à la fin de la onzième année du règne de Sédécias, fils de Josias, roi de Juda, jusqu’à la déportation des habitants de Jérusalem au cinquième mois[c].

L’appel de Jérémie

L’Eternel m’adressa la parole en ces termes :

Avant de t’avoir formé dans le sein de ta mère, je t’ai choisi ; et avant ta naissance, je t’ai consacré : je t’ai destiné à être prophète pour les peuples.

Je répondis : Hélas, Seigneur Eternel, je ne sais pas m’exprimer, car je suis un adolescent.

Mais l’Eternel me répondit :

Ne dis pas : « Je suis un adolescent » ; tu iras trouver tous ceux auprès de qui je t’enverrai, et tu leur diras tout ce que je t’ordonnerai. N’aie pas peur de ces gens, car je suis avec toi pour te délivrer, l’Eternel le déclare.

Alors l’Eternel tendit la main et me toucha la bouche, et il me dit : Tu vois : je mets mes paroles dans ta bouche. 10 Sache que je te confie aujourd’hui une mission envers les peuples et les royaumes : celle d’arracher et de renverser, de ruiner et de détruire, de construire et de planter[d].

L’arbre-veilleur et le chaudron

11 L’Eternel m’adressa encore la parole en ces termes : Que vois-tu, Jérémie ?

Je répondis : Je vois une branche d’amandier.

12 – Tu as bien vu, me dit l’Eternel. Eh bien, je veille[e] sur ma parole pour accomplir ce que j’ai dit.

13 Puis l’Eternel m’adressa une seconde fois la parole : Que vois-tu encore ?

Et je répondis : Je vois un chaudron en train de bouillir et qui se trouve au nord.

14 Et l’Eternel me dit :

C’est, en effet, du nord[f] |que le malheur viendra
se déverser |sur tous les habitants de ce pays.
15 Car je vais appeler |tous les peuples des royaumes du Nord,
l’Eternel le déclare.

Ils viendront, et chacun |installera son trône
devant les portes de Jérusalem,
face à tous ses remparts,
et à tous ceux |des villes de Juda.
16 Et je rendrai mon jugement |contre les habitants de ce pays
pour tout le mal qu’ils ont commis ;
parce qu’ils m’ont abandonné,
qu’ils offrent de l’encens |à d’autres dieux,
et se prosternent |devant les dieux |qu’ils se sont fabriqués.

17 Toi donc, tu mettras ta ceinture[g]
et tu te lèveras, |tu leur diras
tout ce que je t’ordonnerai.
Ne te laisse pas terrifier par eux,
sinon c’est moi qui, devant eux, |m’en vais te terrifier.
18 Et moi dès aujourd’hui, |je fais de toi |comme une ville fortifiée,
comme un pilier de fer |et un rempart de bronze |face à tout le pays :
face aux rois de Juda, |à ses ministres,
à ses prêtres et à son peuple.
19 Ils te feront la guerre,
mais ils ne l’emporteront pas sur toi,
car je suis avec toi, |l’Eternel le déclare, |je te délivrerai.

Notas al pie

  1. 1.1 Anatoth : ville attribuée aux prêtres et aux lévites (Jos 21.18) dans le territoire de Benjamin, à environ 5 kilomètres au nord-est de Jérusalem. Salomon destitua le grand-prêtre Abiatar (1 R 2.26) et le bannit à Anatoth. Depuis lors, les prêtres descendants d’Abiatar (dont Jérémie) n’eurent plus le droit d’accomplir leurs fonctions dans le Temple.
  2. 1.2 Josias a régné en Juda de 640 à 609 av. J.-C. (voir 2 R 22.1 à 23.30 ; 2 Ch 34 à 35). Cette parole de l’Eternel date donc de 628/627.
  3. 1.3 Sur Yehoyaqim (609 à 598 av. J.-C.) et Sédécias (597 à 587 av. J.-C.), voir 2 R 23.36 à 25.21 ; 2 Ch 36. La déportation des habitants de Jérusalem a eu lieu en 587.
  4. 1.10 Voir 2 Co 10.8 ; 13.10.
  5. 1.12 En hébreu, le verbe traduit par veiller fait assonance avec le nom de l’amandier.
  6. 1.14 Voir 6.22 ; 8.16 ; 10.22 ; etc.
  7. 1.17 Pour ne pas s’embarrasser dans les plis du vêtement et se préparer à la tâche.