Књига пророка Осије 1 NSP - Ос 1 CARST

Књига пророка Осије
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига пророка Осије 1

1Ово је Господња реч која је дошла Осији, Веировом сину, у време Јудиних царева Озије, Јотама, Ахаза и Језекије, и у време израиљског цара Јеровоама, Јоасовог сина.

Осијина жена и деца

Господ је почео да говори преко Осије. Рекао је Осији: „Иди и ожени блудницу с децом блуда, јер је земља огрезла у блудништву, одметнула се од Господа.“ И он је отишао и оженио Гомеру, ћерку Дивлаимову, а она је затруднела и родила му сина.

Господ му је рекао: „Назови га Језраел[a], јер ћу убрзо да казним Јујев дом због покоља Језраела. Окончаћу царство дома Израиљевог! Тога дана сломићу лук Израиљев у долини језраелској.“

Она је поново затруднела и родила ћерку. И он му рече: „Назови је Ло-Рухама[b], јер се више нећу смиловати дому Израиљевом и сигурно им нећу опростити. А на дом Јудин ћу се смиловати, спашћу их ја – Господ, њихов Бог – нећу да их спасем луком и мачем, битком, коњима и коњаницима.“

А када је одојила Ло-Рухаму затруднела је и родила сина. Бог је рекао: „Назови га Ло-Ами[c], јер ви нисте мој народ и ја нисам ваш Бог.

10 Израиљци ће бити бројни као морски песак без мере и броја; а на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’ 11 Сабраће се народ Јуде и народ Израиља заједно, па ће себи поставити једног главара. И отићи ће из земље јер ће онај дан бити велики за Језраел.

Notas al pie

  1. 1,4 Језраел значи Бог сеје.
  2. 1,6 Ло-Рухама значи непомилована.
  3. 1,9 Ло-Ами значи није мој народ.

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Ос 1

1Слово Вечного[a], которое было к Осии, сыну Беэри, во времена правления иудейских царей Уззии, Иотама, Ахаза, Езекии и во время правления Иеровоама, сына Иоаша, царя Исроила.[b]

Жена и дети Осии

Когда Вечный начал говорить через Осию, Он сказал ему:

– Пойди и возьми себе в жёны блудницу и с ней детей её разврата,[c] потому что эта земля погрязла в ужасном распутстве, отвернувшись от Вечного.

Итак, он взял себе в жёны Гомерь, дочь Дивлаима, и она забеременела и родила ему сына.

И тогда Вечный сказал Осии:

– Назови его Изреель, потому что вскоре Я накажу потомков Иеву за резню, которую он устроил в Изрееле[d], и положу конец царскому дому Исроила. В тот день Я сокрушу мощь[e] Исроила там же, в долине Изреель.

Гомерь вновь забеременела и родила дочь.

Тогда Вечный сказал Осии:

– Назови её Ло-Рухама («непомилованная»), потому что Я уже больше не помилую народ Исроила и не прощу его. Но Я помилую народ Иудеи и спасу их не луком, мечом или битвой, не конями и всадниками, а силою Вечного, его Бога.

После того как Гомерь отняла Ло-Рухаму от груди, она забеременела и родила ещё одного сына.

Тогда Вечный сказал:

– Назови его Ло-Амми («не Мой народ»), потому что вы не Мой народ, и Я не ваш Бог.

10 Всё же число исроильтян будет как морской песок, который нельзя измерить или сосчитать. И там, где им было сказано: «Вы не Мой народ», они будут названы «сынами живого Бога». 11 Народ Иудеи и народ Исроила будут объединены, назначат одного вождя и вновь укоренятся в своей земле. Велик будет день, когда исполнится то, что означает имя Изреель («Всевышний сеет»).

Notas al pie

  1. Ос 1:1 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  2. Ос 1:1 Уззия, Иотам, Ахаз и Езекия правили Иудеей в период с 792 по 686 гг. до н. э. Иеровоам II правил Исроилом с 793 по 753 гг. до н. э. После Иеровоама было ещё шесть царей, о которых Осия хранит многозначительное молчание. О правлении всех этих царей см. 4 Цар. 14:23–20:21; 2 Лет. 26–32.
  3. Ос 1:2 Букв.: «детей разврата». Вероятнее всего, эти дети были детьми Осии и Гомери (см. 1:3), хотя не исключено, что один или более из этих детей были от Гомери и другого мужчины.
  4. Ос 1:4 См. 4 Цар. 9–10. Всевышний Сам повелел Иеву уничтожить дом Ахава за его беззакония. Однако Иеву явно зашёл слишком далеко в исполнении этого повеления и убил многих невинных людей. Всевышний сказал, что ни один человек не должен страдать за грехи другого (см. Втор. 24:16).
  5. Ос 1:5 Букв.: «лук».