Књига проповедникова 1 NSP - Eclesiastes 1 NVI-PT

Књига проповедникова
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига проповедникова 1

Све је пролазно

1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:

Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
    Све је пролазно!

У чему је корист људима од свег њиховог труда
    којим се упињу под капом небеском?
Поколење долази, поколење одлази,
    а земља траје довека.
Сунце излази, сунце залази,
    жури на своје место одакле излази.
Ветар иде на југ
    и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
    да се поново кружећи врати.
Све реке у море теку,
    а море није пуно;
    и тамо одакле теку реке,
    враћају се да опет теку.
Све је то заморно
    и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
    и ухо се није заситило слушања.
Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
    и шта се радило, опет ће да се ради.
    Баш ништа ново нема под капом небеском.
10 Зар има нечег да неко каже:
    „Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
    пре нас тога је било.
11 Нема сећања на оно прошло,
    као што нема сећања
код оних који тек долазе
    на оно што још није дошло.

Мудрост је пролазна

12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!

15 Оно што је криво не може да се исправи
    и оно чега нема не може да се изброји.

16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.

18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
    и муку гомила ко гомила знање.

Nova Versão Internacional

Eclesiastes 1

Nada Tem Sentido

1As palavras do mestre, filho de Davi, rei em Jerusalém:

“Que grande inutilidade!”,
    diz o mestre.
“Que grande inutilidade!
    Nada faz sentido!”

O que o homem ganha
    com todo o seu trabalho
em que tanto se esforça debaixo do sol?
Gerações vêm e gerações vão,
mas a terra permanece para sempre.
O sol se levanta e o sol se põe,
e depressa volta
    ao lugar de onde se levanta.
O vento sopra para o sul
    e vira para o norte;
dá voltas e voltas,
    seguindo sempre o seu curso.
Todos os rios vão para o mar,
    contudo, o mar nunca se enche;
ainda que sempre corram para lá,
    para lá voltam a correr.
Todas as coisas trazem canseira.
O homem não é capaz de descrevê-las;
os olhos nunca se saciam de ver,
    nem os ouvidos de ouvir.
O que foi tornará a ser,
o que foi feito se fará novamente;
não há nada novo debaixo do sol.
10 Haverá algo de que se possa dizer:
    “Veja! Isto é novo!”?
Não! Já existiu há muito tempo,
    bem antes da nossa época.
11 Ninguém se lembra
    dos que viveram na antigüidade,
e aqueles que ainda virão
    tampouco serão lembrados
pelos que vierem depois deles.[a]

A Sabedoria Não Tem Sentido

12 Eu, o mestre, fui rei de Israel em Jerusalém. 13 Dediquei-me a investigar e a usar a sabedoria para explorar tudo o que é feito debaixo do céu. Que fardo pesado Deus pôs sobre os homens! 14 Tenho visto tudo o que é feito debaixo do sol; tudo é inútil, é correr atrás do vento!

15 O que é torto não pode ser endireitado;
o que está faltando
    não pode ser contado.

16 Fiquei pensando: Eu me tornei famoso e ultrapassei em sabedoria todos os que governaram Jerusalém antes de mim; de fato adquiri muita sabedoria e conhecimento.

17 Por isso me esforcei para compreender a sabedoria, bem como a loucura e a insensatez, mas aprendi que isso também é correr atrás do vento.

18 Pois quanto maior a sabedoria,
    maior o sofrimento;
e quanto maior o conhecimento,
    maior o desgosto.

Notas al pie

  1. 1.11 Ou Não há lembrança do que aconteceu, e mesmo o que ainda acontecerá não será lembrado pelos que vierem depois disso.