Књига проповедникова 1 NSP - Prædikeren 1 BPH

Књига проповедникова
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига проповедникова 1

Све је пролазно

1Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму:

Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
пролазност над пролазношћу!
    Све је пролазно!

У чему је корист људима од свег њиховог труда
    којим се упињу под капом небеском?
Поколење долази, поколење одлази,
    а земља траје довека.
Сунце излази, сунце залази,
    жури на своје место одакле излази.
Ветар иде на југ
    и кружи на север,
ковитла ли ковитла,
    да се поново кружећи врати.
Све реке у море теку,
    а море није пуно;
    и тамо одакле теку реке,
    враћају се да опет теку.
Све је то заморно
    и нико то не може да искаже.
Око се није нагледало
    и ухо се није заситило слушања.
Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде;
    и шта се радило, опет ће да се ради.
    Баш ништа ново нема под капом небеском.
10 Зар има нечег да неко каже:
    „Види, ово је ново.“
Већ од давнина,
    пре нас тога је било.
11 Нема сећања на оно прошло,
    као што нема сећања
код оних који тек долазе
    на оно што још није дошло.

Мудрост је пролазна

12 Ја, проповедник, био сам цар израиљски у Јерусалиму. 13 Елем, срцем сам се предао проучавању и мудром истраживању свега што се збива под небесима. А то је тегобан задатак који је Бог дао људима да се њиме баве. 14 Посматрао сам сва дела која се чине под капом небеском – и гле – све је пролазно и јурење ветра!

15 Оно што је криво не може да се исправи
    и оно чега нема не може да се изброји.

16 Казао сам своме срцу: „Гле! Постао сам далеко мудрији од свих који су пре мене владали Јерусалимом, и срце ми се нагледало толике мудрости и знања.“ 17 Срцем сам се предао упознавању мудрости, а упознао сам и безумље и глупост. Схватио сам – и то је јурење ветра.

18 Јер, где је много мудрости, много је и стрепње,
    и муку гомила ко гомила знање.

Bibelen på hverdagsdansk

Prædikeren 1

Livet synes uden mening

1Denne bog er af Prædikeren, som var søn af David og konge i Jerusalem.

Der er ingen mening, livet er uden mening.
    Det hele er meningsløst.

Hvad får man ud af al sin møje?
    Alt det, man her i livet må døje?
Generationer kommer og går,
    men verden kører videre og består.
Solen står op, og solen går ned
    dag efter dag i uendelighed.
Vinden blæser mod syd og skifter om i nord,
    det hele kører rundt, men ændrer ikke spor.
Floder hælder vand i havet uden stop,
    alligevel bliver havet aldrig fyldt op.
Vandet fordamper og kommer tilbage til floden,
    sådan kører det bare rundt på hele kloden.
Alting er så kedsommeligt,
    fordi det er så forudsigeligt.
Det er altid det samme, man ser,
    altid det samme, man hører.
Hvad der før er sket, vil ske igen,
    Hvad der før er gjort, vil blive gjort igen.
        Der er intet nyt under solen.
10 Der er intet nyt, der kommer op i nutiden,
    som ikke også er sket i fortiden.
11 De gamles heltemod huskes ikke mere,
    i fremtiden vil nutiden ikke eksistere.

Menneskelig visdom kommer til kort

12 Jeg, Prædikeren, var konge over Israel og boede i Jerusalem. 13 Jeg besluttede mig for grundigt at udforske alt, hvad der foregår på jorden, og jeg kom til det resultat, at det er et træls og slidsomt liv, Gud har givet menneskene.

14 Jeg så, at alt, hvad folk foretager sig, er omsonst, det er som at bygge luftkasteller. 15 Man kan ikke gøre det falske ægte, og man kan ikke afhjælpe alle mangler.

16 Jeg sagde til mig selv: „Jeg har større viden end nogen anden konge før mig i Jerusalem. Jeg er den klogeste og mest intelligente.” 17 Derfor har jeg tænkt meget over fordelen ved at have visdom og kundskab frem for at være dum og uvidende. Men jeg opdagede, at selv det var formålsløst. 18 Jo mere visdom, des større lidelse, jo mere kundskab, des større smerte.