Књига о Јову 1 NSP - Job 1 NASB

Књига о Јову
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига о Јову 1

Пролог

1У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. Родило му се седам синова и три ћерке. Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.

Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.

Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“

Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“

Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“

Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10 Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11 Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“

12 Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“

Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.

13 Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14 Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15 банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

16 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“

17 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“

18 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19 И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“

20 Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21 Рекао је:

„Го сам изашао из утробе мајке своје
    и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
    Благословено нека је име Господње!“

22 Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.

New American Standard Bible

Job 1

Job’s Character and Wealth

1There was a man in the land of Uz whose name was Job; and that man was blameless, upright, fearing God and turning away from evil. Seven sons and three daughters were born to him. His possessions also were 7,000 sheep, 3,000 camels, 500 yoke of oxen, 500 female donkeys, and very many servants; and that man was the greatest of all the [a]men of the east. His sons used to go and hold a feast in the house of each one on his day, and they would send and invite their three sisters to eat and drink with them. When the days of feasting had completed their cycle, Job would send and consecrate them, rising up early in the morning and offering burnt offerings according to the number of them all; for Job said, “Perhaps my sons have sinned and cursed God in their hearts.” Thus Job did continually.

Now there was a day when the sons of God came to present themselves before the Lord, and [b]Satan also came among them. The Lord said to Satan, “From where do you come?” Then Satan answered the Lord and said, “From roaming about on the earth and walking around on it.” The Lord said to Satan, “Have you [c]considered My servant Job? For there is no one like him on the earth, a blameless and upright man, [d]fearing God and turning away from evil.” Then Satan answered the [e]Lord, “Does Job fear God for nothing? 10 Have You not made a hedge about him and his house and all that he has, on every side? You have blessed the work of his hands, and his possessions have increased in the land. 11 But put forth Your hand now and touch all that he has; he will surely curse You to Your face.” 12 Then the Lord said to Satan, “Behold, all that he has is in your [f]power, only do not put forth your hand on him.” So Satan departed from the presence of the Lord.

Satan Allowed to Test Job

13 Now on the day when his sons and his daughters were eating and drinking wine in their oldest brother’s house, 14 a messenger came to Job and said, “The oxen were plowing and the [g]donkeys feeding beside them, 15 and [h]the Sabeans [i]attacked and took them. They also [j]slew the servants with the edge of the sword, and [k]I alone have escaped to tell you.” 16 While he was still speaking, another also came and said, “The fire of God fell from heaven and burned up the sheep and the servants and consumed them, and I alone have escaped to tell you.” 17 While he was still speaking, another also came and said, “The Chaldeans formed three bands and made a raid on the camels and took them and [l]slew the servants with the edge of the sword, and I alone have escaped to tell you.” 18 While he was still speaking, another also came and said, “Your sons and your daughters were eating and drinking wine in their oldest brother’s house, 19 and behold, a great wind came from across the wilderness and struck the four corners of the house, and it fell on the young people and they died, and I alone have escaped to tell you.”

20 Then Job arose and tore his robe and shaved his head, and he fell to the ground and worshiped. 21 He said,

“Naked I came from my mother’s womb,
And naked I shall return there.
The Lord gave and the Lord has taken away.
Blessed be the name of the Lord.”

22 Through all this Job did not sin nor did he [m]blame God.

Notas al pie

  1. Job 1:3 Lit sons
  2. Job 1:6 I.e. the adversary, and so throughout chs 1 and 2
  3. Job 1:8 Lit set your heart to
  4. Job 1:8 Or revering
  5. Job 1:9 Lit Lord and said
  6. Job 1:12 Lit hand
  7. Job 1:14 Lit female donkeys
  8. Job 1:15 Lit Sheba
  9. Job 1:15 Lit fell upon
  10. Job 1:15 Lit smote
  11. Job 1:15 Lit only I alone, and so also vv 16, 17, 19
  12. Job 1:17 Lit smote
  13. Job 1:22 Lit ascribe unseemliness to