Књига Немијина 1 NSP - Nehemiah 1 MSG

Књига Немијина
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига Немијина 1

Немијина молитва

1Речи Немије, Ахалијиног сина.

Био је месец кислев[a], двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, када је дошао Хананије, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.

А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“

Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. Рекао сам:

„Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.

Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако се будете изневерили, расејаћу вас међу народе; а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’

10 Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. 11 Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“

А ја сам био царев пехарник.

Notas al pie

  1. 1,1 Девети месец, новембар/децембар.

The Message

Nehemiah 1

11-2 The memoirs of Nehemiah son of Hacaliah.

It was the month of Kislev in the twentieth year. At the time I was in the palace complex at Susa. Hanani, one of my brothers, had just arrived from Judah with some fellow Jews. I asked them about the conditions among the Jews there who had survived the exile, and about Jerusalem.

They told me, “The exile survivors who are left there in the province are in bad shape. Conditions are appalling. The wall of Jerusalem is still rubble; the city gates are still cinders.”

When I heard this, I sat down and wept. I mourned for days, fasting and praying before the God-of-Heaven.

5-6 I said, “God, God-of-Heaven, the great and awesome God, loyal to his covenant and faithful to those who love him and obey his commands: Look at me, listen to me. Pay attention to this prayer of your servant that I’m praying day and night in intercession for your servants, the People of Israel, confessing the sins of the People of Israel. And I’m including myself, I and my ancestors, among those who have sinned against you.

7-9 “We’ve treated you like dirt: We haven’t done what you told us, haven’t followed your commands, and haven’t respected the decisions you gave to Moses your servant. All the same, remember the warning you posted to your servant Moses: ‘If you betray me, I’ll scatter you to the four winds, but if you come back to me and do what I tell you, I’ll gather up all these scattered peoples from wherever they ended up and put them back in the place I chose to mark with my Name.’

10-11 “Well, there they are—your servants, your people whom you so powerfully and impressively redeemed. O Master, listen to me, listen to your servant’s prayer—and yes, to all your servants who delight in honoring you—and make me successful today so that I get what I want from the king.”

I was cupbearer to the king.