Књига Немијина 1 NSP - Неем 1 CARST

Књига Немијина
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Књига Немијина 1

Немијина молитва

1Речи Немије, Ахалијиног сина.

Био је месец кислев[a], двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, када је дошао Хананије, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму.

А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“

Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. Рекао сам:

„Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили. Зло смо ти учинили јер нисмо држали заповести, ни прописе, ни уредбе које си заповедио свом слузи Мојсију.

Молим те, сети се речи коју си заповедио свом слузи Мојсију, када си рекао: ’Ако се будете изневерили, расејаћу вас међу народе; а ако ми се вратите и будете држали моје заповести и вршили их, ако неки буду изгнани на крај небеса, оданде ћу их сабрати и довешћу их до места на коме сам изабрао да у њему пребива моје име.’

10 Они су твоје слуге и твој народ који си откупио снагом својом великом и руком својом моћном. 11 Молим те, о, Господе, нека буде пригнуто твоје ухо да чујеш молитву свога слуге и молитве својих слугу који су вољни да се боје твог имена. Молим те, дај данас успех свом слузи; дај му милосрђе пред овим човеком!“

А ја сам био царев пехарник.

Notas al pie

  1. 1,1 Девети месец, новембар/децембар.

Священное Писание (Восточный перевод), версия для Таджикистана

Неем 1

Молитва Неемии об Иерусалиме

1Слова Неемии, сына Ахалии:

В месяце кислеве, в двадцатом году правления царя Артаксеркса[a] (поздней осенью 446 г. до н. э.), когда я находился в крепости города Шушан, Ханани – один из моих братьев – пришёл из Иудеи с некоторыми другими людьми, и я расспросил их об уцелевших жителях Иудеи, которые вернулись из плена, и об Иерусалиме.

Они сказали мне:

– Те, кто прошёл через плен и вернулся в провинцию Иудея, сейчас в большой беде и бесчестии. Стена Иерусалима разрушена, а его ворота сожжены.

Услышав это, я сел и заплакал. Несколько дней я скорбел, постился и молился пред Богом небесным. Я говорил:

– О Вечный[b], Бог небес, Бог великий и грозный, верный соглашению любви с теми, кто любит Тебя и слушается Твоих повелений, да будут уши Твои внимательны и глаза Твои открыты, чтобы услышать молитву Твоего раба, которой я молюсь пред Тобой день и ночь за Твоих рабов, народ Исроила. Я признаюсь в грехах, которыми мы, исроильтяне, включая меня и дом моего отца, согрешили против Тебя. Мы поступали пред Тобой нечестиво. Мы не слушались повелений, установлений и законов, которые Ты дал Своему рабу Мусо.

Вспомни повеление, которое Ты дал Своему рабу Мусо, сказав: «Если вы нарушите верность, Я рассею вас среди народов, но если вы вернётесь ко Мне и станете слушаться Моих повелений, то даже если ваши изгнанники будут находиться на краю земли, Я соберу вас оттуда и приведу на место, которое Я избрал, чтобы Мне там поклонялись».[c]

10 Они – Твои рабы и Твой народ, который Ты искупил Своей великой силой и могучей рукой. 11 О Владыка, да будут уши Твои внимательны к молитве Твоего раба и к молитве Твоих рабов, которые любят чтить Твоё имя. Дай сегодня Твоему рабу успех, даровав ему расположение царя.

Я был виночерпием[d] царя.

Notas al pie

  1. Неем 1:1 Артаксеркс I Лонгиман (Долгорукий) правил Персидской империей с 464 по 424 гг. до н. э.
  2. Неем 1:5 Вечный – на языке оригинала: «Яхве». Под этим именем Всевышний открылся Мусо и народу Исроила (см. Исх. 3:13-15). См. пояснительный словарь.
  3. Неем 1:9 См. Лев. 26:27-28, 33; Втор. 28:64; 30:1-5.
  4. Неем 1:11 Виночерпий был одним из самых важных лиц при дворе, которому царь доверял свою жизнь.