Галатима 1 NSP - Galatským 1 SNC

Галатима
Elegir capítulo 1

New Serbian Translation

Галатима 1

Павлов поздрав црквама у Галатији

1Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је ускрснуо из мртвих, заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:

Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. Њему припада слава од сад и довека. Амин.

Нема другог еванђеља

Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!

10 Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.

Како је Павле постао апостол

11 Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 12 Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

13 Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 14 тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.

15 Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 16 да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 17 нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.

18 Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 19 Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 20 Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 21 Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 22 Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 23 Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 24 па су славили Бога ради мене.

Slovo na cestu

Galatským 1

Hodnověrnost evangelia

11-3 Bratři, přijměte ode mne i od všech, kteří jsou zde se mnou, přání Božího pokoje a milosti. 4-5 Věčná chvála buď Bohu i Kristu Ježíši, který podle Boží vůle za nás obětoval svůj život a tak nás zachránil z moci zla, které ovládá tento svět.

Jsem překvapen, bratři, jak rychle jste se nechali svést k následování falešného evangelia. Pamatujte si, že není jiná cesta k věčnému životu než ta, kterou nám otevřel Kristus. Nedejte se mýlit těmi, kdo se snaží jeho učení – jak jsme vám ho kázali – všelijak překrucovat. Kdo to činí, ať je na věky zavržen. 8-9 Znovu opakuji: I kdyby někdo z nás – nebo dokonce anděl z nebe – hlásal něco jiného, než jsme vás učili my, ať je na věky zavržen.

10 Vidíte, že nezačínám žádnými lichotkami. Nechci se totiž za každou cenu líbit lidem. Jestliže se chci opravdu někomu líbit, pak jedině Bohu; jinak bych nebyl Kristův služebník. 11 Ujišťuji vás, bratři, že to, co jsem vám hlásal, není lidský výmysl. 12 To poselství mi nesvěřil nikdo jiný než sám Ježíš Kristus. Jsou to jeho vlastní slova a nemám je z druhé ruky.

13 Vy přece víte, čeho jsem se dopouštěl ještě jako žid – jak jsem křesťany pronásledoval a snažil se je vyhubit. 14 V té době snad nebylo mezi mými vrstevníky horlivějšího a pravověrnějšího žida nade mne. Nikdo jiný nehořel pro tradice mého národa tak fanaticky jako já.

15-16 Ale pak to přišlo! Bůh mi odhalil pravdu o svém Synu a uložil mi šířit jeho poselství po celém světě. K této službě mne ve své dobrotě vybral již dávno před mým narozením. 17 Když se to stalo, nevyptával jsem se na Krista jiných lidí, ani jsem se nešel radit s jeruzalémskými apoštoly. Odešel jsem do Arábie, vrátil se zase do Damašku 18 a teprve po třech letech jsem se vypravil do Jeruzaléma, abych se osobně seznámil s Petrem. Pobyl jsem u něho dva týdny, 19 ale kromě Jakuba, Ježíšova bratra, jsem se s dalšími apoštoly nesetkal. 20 Tak to skutečně bylo, Bůh je mi svědek, že nelžu. 21 Pak jsem se vydal do Sýrie a Kilikie, 22 zatímco v Judsku mě křesťané stále ještě neznali. 23 Věděli jen, že dřívější nepřítel hlásá nyní to, co sám předtím tak krutě potíral, 24 a chválili za to Boha.