New Russian Translation

1 Kings 1

Давид в старости

1Царь Давид состарился и достиг преклонных лет. Его укутывали одеждами, но он все равно не мог согреться. 2Тогда слуги сказали ему:

– Пусть господину нашему царю подыщут молодую девушку, чтобы она прислуживала царю и заботилась о нем. Она будет ложиться рядом с ним, и господину нашему царю будет тепло.

3Они стали искать красивую девушку по всему Израилю, нашли шунамитянку Авишаг и привели ее к царю. 4Девушка была очень красива; она заботилась о царе и ухаживала за ним, но царь не имел с ней близости[a].

Адония претендует на престол

5Адония, матерью которого была Аггифа, кичливо говорил: «Я буду царем». Он завел у себя колесницы и коней[b], и пятьдесят слуг, которые бежали перед ним. 6(Его отец никогда не смущал его вопросом: «Почему ты так поступаешь?» Он родился после Авессалома и был очень красив.)

7Адония сговорился с Иоавом, сыном Саруи, и со священником Авиатаром, и они поддержали его. 8Но священник Цадок, Беная, сын Иодая, пророк Нафан, Шимей и Рей, и личная стража Давида не встали на сторону Адонии.

9Адония принес в жертву овец, волов и откормленных телят у камня Зохелет, что рядом с Эн-Рогелом, и пригласил всех своих братьев, сыновей царя, и всех царских приближенных из Иудеи, 10но не пригласил ни пророка Нафана, ни Бенаю, ни личную стражу, ни своего брата Соломона.

Давид передает престол Соломону

11Тогда пророк Нафан спросил у Вирсавии, матери Соломона:

– Разве ты не слышала, что Адония, сын Аггифы, стал царем, а наш господин Давид о том и не знает? 12Так вот, позволь мне посоветовать тебе, как спасти свою жизнь и жизнь твоего сына Соломона. 13Сейчас же пойди к царю Давиду и скажи ему: «Господин мой царь, разве ты не клялся мне, твоей служанке, говоря: „Твой сын Соломон непременно будет царем после меня и сядет на моем престоле?“ Так почему же царем стал Адония?» 14Когда ты еще будешь говорить с царем, я войду вслед за тобой и подтвержу твои слова.

15И Вирсавия пошла к престарелому царю в его комнату, где ему прислуживала шунамитянка Авишаг. 16Вирсавия склонилась и пала перед царем ниц.

– Чего ты хочешь? – спросил царь.

17Она сказала ему:

– Мой господин, ты сам клялся мне, твоей служанке, Господом, твоим Богом: «Соломон, твой сын, будет царем после меня и сядет на моем престоле». 18Но вот, царем стал Адония, а ты, господин мой царь, и не знаешь об этом. 19Он принес в жертву множество волов, откормленных телят и овец, пригласил всех царских сыновей, священника Авиатара и Иоава, начальника войска, но не пригласил твоего слугу Соломона. 20Господин мой царь, взоры всего Израиля устремлены на тебя, чтобы узнать: кто же сядет на престоле господина моего царя после него? 21Ведь иначе, как только господин мой царь упокоится со своими предками, меня и моего сына Соломона сочтут изменниками.

22Когда она еще говорила с царем, вошел пророк Нафан. 23Царю доложили:

– Здесь пророк Нафан.

Тогда он предстал перед царем и поклонился ему лицом до земли. 24Нафан сказал:

– Говорил ли ты, господин мой царь, что Адония будет царем после тебя и сядет на твоем престоле? 25Сегодня он пошел и принес в жертву множество волов, откормленных телят и овец. Он пригласил всех царских сыновей, военачальников и священника Авиатара. Сейчас они едят и пьют с ним и говорят: «Да здравствует царь Адония!» 26Но меня, твоего слугу, священника Цадока, Бенаю, сына Иодая, и твоего слугу Соломона он не пригласил. 27Было ли это сделано по воле господина моего царя, который не известил своих слуг о том, кто сядет на престоле моего господина царя после него?

28Тогда царь Давид сказал:

– Позовите ко мне Вирсавию.

И она вошла к царю и предстала перед ним. 29И царь поклялся:

– Верно, как то, что жив Господь, Который избавил меня от всякой беды, 30я непременно исполню сегодня то, о чем я клялся тебе Господом, Богом Израиля: Соломон, твой сын, станет царем после меня и сядет на моем престоле вместо меня.

31Вирсавия склонилась, коснувшись лицом земли и, пав ниц перед царем, сказала:

– Пусть господин мой царь Давид живет вечно!

32Царь Давид сказал:

– Позовите ко мне священника Цадока, пророка Нафана и Бенаю, сына Иодая.

Когда они вошли к царю, 33он сказал им:

– Возьмите с собой моих слуг, посадите моего сына Соломона на моего мула и доставьте его к источнику Гихон. 34Там пусть священник Цадок и пророк Нафан помажут его в цари над Израилем.

Трубите в рог и восклицайте: «Да здравствует царь Соломон!». 35Потом проводите его назад, и пусть он сядет на мой престол и правит вместо меня. Я поставил его правителем над Израилем и Иудеей.

36Беная, сын Иодая, ответил царю:

– Аминь! Да скажет так Господь, Бог моего господина царя. 37Как Господь был с моим господином царем, так пусть он будет и с Соломоном, чтобы возвеличить его престол больше престола моего господина, царя Давида!

38И священник Цадок, пророк Нафан, Беная, сын Иодая, керетиты и пелетиты[c] пошли, усадили Соломона на мула царя Давида и сопроводили его в Гихон. 39Священник Цадок взял из шатра рог с маслом и помазал Соломона. После этого они затрубили в рога, и весь народ закричал:

– Да здравствует царь Соломон!

40Весь народ пошел вслед за ним, играя на свирелях и громко радуясь, так, что земля сотрясалась от шума.

Соломон щадит Адонию

41Адония и все гости, которые были с ним, услышали это в конце пира. Услышав звук рога, Иоав спросил:

– Что это за шум в городе?

42Он еще не договорил, как пришел Ионафан, сын священника Авиатара.

Адония сказал:

– Подойди. Ты достойный человек и, конечно, несешь добрые вести.

43– Нет, – ответил Ионафан. – Наш господин, царь Давид, сделал царем Соломона. 44Царь отправил его со священником Цадоком, пророком Нафаном, Бенаей, сыном Иодая, керетитами и пелетитами, и они усадили его на царского мула, 45а священник Цадок и пророк Нафан помазали его в цари в Гихоне. Они ушли оттуда в радости, и город пришел в движение. Этот-то шум ты и слышишь. 46Больше того, Соломон сел на царский престол, 47а царские приближенные пришли поздравлять нашего господина царя Давида, говоря: «Пусть твой Бог прославит имя Соломона еще больше, чем твое, и возвеличит его престол больше твоего престола!» Царь поклонился на постели 48и сказал так: «Слава Господу, Богу Израиля, Который дал мне сегодня увидеть на престоле моего преемника!»

49Тут все гости Адонии, задрожав от страха, поднялись и разбежались. 50А Адония, боясь Соломона, пошел и схватился за рога жертвенника[d]. 51Соломону доложили:

– Адония боится царя Соломона и не отпускает рогов жертвенника. Он говорит: «Пусть царь Соломон даст мне сегодня клятву, что он не предаст своего слугу мечу».

52Соломон ответил:

– Если он покажет себя достойным человеком, то ни один волос с его головы не упадет на землю; но если в нем обнаружится зло, он умрет.

53Царь Соломон послал людей, и они привели его от жертвенника. Адония вошел и поклонился царю Соломону, и Соломон сказал:

– Ступай домой.

Notas al pie

  1. 1:4 Букв.: «царь не познал ее».
  2. 1:5 Или: «колесничих»; или: «всадников».
  3. 1:38 Керетиты и пелетиты – чужеземные наемники, которые, возможно, были царскими телохранителями.
  4. 1:50 Человек, берущийся за рога жертвенника, которые возвышались с каждого из его четырех углов, считался неприкосновенным.

New Serbian Translation

1 Књига о царевима 1

Борба за престо

1Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“

Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.

А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.

Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.

Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10 Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.

11 Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12 А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13 Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14 Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“

15 Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16 Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“

17 Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18 А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19 Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20 О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21 А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“

22 Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23 Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.

24 Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25 Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26 Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27 Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“

Соломон долази на Давидов престо

28 Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.

29 Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30 данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“

31 Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“

32 Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33 Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35 Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“

36 Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“

38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.

41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“

42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“

43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“

49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“

52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“

53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“