New Russian Translation

2 Samuel 1

Давид узнает о смерти Саула

1После смерти Саула Давид вернулся, победив амаликитян, и пробыл в Циклаге два дня. 2На третий день из лагеря Саула пришел человек в разорванной одежде, с пылью на голове. Придя к Давиду, он поклонился ему до земли.

3– Откуда ты пришел? – спросил его Давид.

– Я спасся из лагеря израильтян – ответил он.

4– Что случилось? – спросил Давид. – Расскажи мне.

Человек сказал:

– Народ бежал с поля боя. Многие пали и умерли. Саул и его сын Ионафан мертвы.

5Давид сказал юноше, который принес ему это известие:

– Откуда ты знаешь, что Саул и его сын Ионафан мертвы?

6– Я случайно оказался на горе Гильбоа, – сказал юноша, – и там был Саул, который опирался на свое копье, а колесницы и всадники приближались к нему. 7Обернувшись назад и увидев меня, он позвал меня, и я сказал: «Что мне сделать?» 8Он спросил меня: «Кто ты?» – «Амаликитянин», – ответил я. 9Тогда он сказал мне: «Подойди и убей меня! У меня агония, но я еще жив». 10Я подошел и убил его, потому что знал, что после своего поражения он не сможет жить. Я взял венец, который был у него на голове, и браслет с его руки и принес их сюда, к моему господину.

11Тогда Давид и все, кто был с ним, разорвали на себе одежду. 12Они рыдали, плакали и постились до вечера о Сауле, и о его сыне Ионафане, и о войске Господа, и о доме Израиля, потому что все они пали от меча. 13Давид сказал юноше, который принес ему известие:

– Откуда ты?

– Я сын чужеземца – амаликитянина, – ответил он.

14Давид сказал ему:

– Как же ты не побоялся поднять руку, чтобы погубить Господнего помазанника?

15Давид позвал одного из своих людей и сказал ему:

– Подойди и убей его!

Тот убил его, и он умер. 16А Давид сказал, повернувшись к амаликитянину:

– Твоя кровь на твоей голове. Ты сам свидетельствовал против себя, когда сказал: «Я убил Господнего помазанника».

Плач Давида о Сауле и Ионафане

17Давид оплакивал Саула и его сына Ионафана этой горестной песней 18и приказал научить жителей Иудеи этой «Песне лука» (она записана в «Книге Праведного»[a]):

19– Слава твоя, о Израиль,

сражена на твоих высотах.

Как пали могучие!

20Не говорите об этом в Гате,

не разглашайте на улицах Ашкелона,

чтобы не радовались дочери филистимлян,

чтобы не ликовали дочери необрезанных.

21О горы Гильбоа,

да не будет вам ни росы, ни дождя,

ни щедрых полей[b].

Ведь там осквернен был щит могучих,

щит Саула – не натираемый больше маслом.

22От крови сраженных,

от плоти могучих

лук Ионафана не отворачивался,

меч Саула не возвращался несыт.

23Саул и Ионафан –

столь любимы и чтимы при жизни,

и в смерти не разлучились.

Были они быстрее орлов,

львов сильнее.

24О, дочери Израиля,

оплакивайте Саула,

который одевал вас в роскошные алые наряды,

который украшал ваши платья золотым убранством.

25Как пали могучие в бою!

Ионафан сражен на высотах твоих.

26Я скорблю по тебе, Ионафан, брат мой,

ты был мне очень дорог.

Твоя любовь была для меня прекрасна,

прекраснее любви женщин.

27Как пали могучие!

Погибло оружие брани!

Notas al pie

  1. 1:18 Или: «в Книге Яшар». Эта древняя книга, не вошедшая в состав Писания, не сохранилась до наших времен.
  2. 1:21 В еврейском тексте это место неясно.

New Serbian Translation

2 Књига Самуилова 1

Давиду јављају за Саулову погибију

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10 Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11 Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. 12 Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13 Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14 Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15 Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. 16 Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

17 Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. 18 Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19 „Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима!
    Како падоше јунаци?

20 Не причајте то у Гату,
    не објављујте по улицама Аскалона,
да се ћерке филистејске не радују,
    да ћерке необрезаних не ликују.

21 О, горе гелвујске,
    не падала роса на вас,
    киша не натапала поља првина!
Јер штит јунака тамо је окаљан,
    штит Саулов није уљем намазан,
22 већ крвљу палих, и салом ратника.
    Лук Јонатанов није устукнуо,
    мач Саулов није се вратио празан.
23 Саул и Јонатан, у животу вољени и мили,
    ни у смрти нису се растали.
Од орлова беху хитрији,
    од лавова беху снажнији.

24 Ћерке израиљске, за Саулом наричите,
    који вас је у гримиз и лан одевао,
    и златним вам накитом хаљине китио.

25 Како ли јунаци падоше усред боја!
    Јонатан је посечен на твојим брдима.
26 Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате;
    драг си мени био веома,
љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27 Како падоше јунаци!
    Како пропаде оружје!“