New Russian Translation

2 Corinthians 1

1От Павла, по воле Бога апостола Христа Иисуса, и от брата Тимофея.

Церкви Божьей в Коринфе и всем святым в Ахаии[a].

2Благодать и мир вам от Бога Отца и от Господа Иисуса Христа.

Хвала Богу, дающему утешение

3Благословен Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, Отец милосердия и Бог всяческого утешения. 4Он утешает нас во всех наших тяготах, чтобы и мы, в свою очередь, могли утешить других в их горе тем утешением, которым Бог утешает нас. 5Ведь как умножаются наши страдания ради Христа, так умножается Христом и наше утешение. 6Жизненные трудности мы переносим ради вашего утешения и спасения. Утешение, которое мы получаем, тоже дается нам ради вашего утешения. Оно поможет и вам стойко перенести те же страдания, которые приходится переносить нам. 7Мы твердо надеемся на вас и знаем, что как вы разделяете с нами наши страдания, так разделяете и наше утешение.

8Братья, я хочу, чтобы вы знали о том, что мы пережили в провинции Азия[b]. Выпавшие там на нашу долю страдания настолько превосходили все наши силы, что мы потеряли надежду остаться в живых. 9Казалось, что мы уже получили смертный приговор, но так было для того, чтобы мы научились полагаться не на себя, а на Бога, Который воскрешает мертвых. 10Он избавил нас от смертельной опасности и впредь избавит. На Него мы надеемся, и Он спасет нас. 11Только вы помогайте нам своими молитвами, чтобы многие возблагодарили Бога за то, что Он был так милостив к нам по их молитвам.

Изменение в планах Павла

12Мы хвалимся тем – и наша совесть может быть этому порукой, – что мы и в этом мире, и в особенности в наших отношениях с вами, поступали честно[c] и искренне, и это нам было дано от Бога. Мы поступали не по «мудрости» этого мира, но по Божьей благодати. 13Во всем, что мы вам написали, нет ничего, что вы, прочитав, не смогли бы понять. Я надеюсь, что, поняв нас до конца, – 14а отчасти вы нас уже понимаете, – в День возвращения Господа Иисуса вы сможете хвалиться нами так же, как и мы вами.

15Я уверен в этом и поэтому хотел бы сначала прийти к вам, чтобы вы дважды получили благодать. 16Я собирался побывать у вас по пути в Македонию, а затем еще раз посетить вас на обратном пути, и тогда вы помогли бы мне отправиться в Иудею. 17Может, вам кажется, что это решение было необдуманным? Или, может, я, как это водится у людей, говорю в одно и то же время то «да», то «нет»? 18Заверяю вас перед Богом, Который верен: то, что говорю вам, я говорю без колебаний. 19В Сыне Божьем Иисусе Христе, Которого вам возвещали я, Силуан и Тимофей, нет никакой неопределенности, в Нем всегда лишь только «да». 20Все обещания Божьи подтвердились в Иисусе Христе! Поэтому и мы говорим через Него во славу Бога: «Аминь».

21Бог делает и нас, и вас непоколебимыми во Христе. Он совершил над нами помазание 22и запечатлел нас Своей печатью. Он вложил в наши сердца Своего Духа как залог того, что Он нам обещал.

23Бог свидетель того, что лишь жалея вас, я до сих пор не приходил с наказанием в Коринф. 24Мы не хотим повелевать вашей верой, нет, мы делаем все лишь для вашей радости, потому что вы твердо стоите в вере.

Notas al pie

  1. 1:1 Ахаия – римская провинция, включавшая в себя большую часть той территории, на которой расположена современная Греция.
  2. 1:8 Азия – здесь имеется в виду не материк, а римская провинция на западе Малой Азии (часть современной территории Турции).
  3. 1:12 Или: «свято».

New Serbian Translation

2 Коринћанима 1

Павле објашњава своје деловање

1Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.

Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Бог даје утеху

Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.

Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који ускрсава мртве. 10 Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. 11 А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.

Павле одлаже посету коринтској цркви

12 Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. 13 Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, 14 уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.

15 С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. 16 Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. 17 Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ 18 Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ 20 Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.

21 А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао 22 и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.

23 Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. 24 Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.