1Словно летом снег, словно в жатву дождь,
так и слава не подобает глупцу.
2Как упорхнувший воробей, как улетевшая ласточка,
так и незаслуженное проклятие уйдет в пустоту.
3Плеть – для коня, узда – для осла,
а розга – для спин глупцов!
4Не отвечай глупцу по его глупости,
иначе сам ему уподобляешься.
5Отвечай глупцу по его глупости,
иначе он будет мудрецом в своих глазах.
6Что ноги себе отрезать или терпеть насилие –
посылать известие через глупца.
7Неровно ступают ноги хромого,
так и пословица в устах глупца.
8То же, что камень к праще26:8 Праща – древнее ручное боевое оружие для метания камней. привязывать, –
глупому почести воздавать.
9Как колючая ветка в руке у пьяного,
так и пословица в устах у глупца.
10Что лучник, ранящий всех без разбора,
так и нанимающий глупца или первого встречного26:10 Смысл этого места в еврейском тексте неясен..
11Как собака возвращается на свою блевотину,
так и глупец повторяет свою глупость.
12Видишь человека, который мнит себя мудрым?
На глупца больше надежды, чем на него.
13Лентяй говорит: «На дороге лев!
Лев бродит на улицах!»
14Дверь поворачивается на петлях,
а лентяй ворочается на постели.
15Запустит лентяй руку в блюдо,
и уже чересчур утомлен, чтобы до рта донести.
16Лентяй умнее в своих глазах,
чем семь человек, отвечающих осмотрительно.
17Что хватающий за уши пса –
прохожий, ввязывающийся в чужую ссору.
18Как безумец, что рассыпает
горящие стрелы и сеет смерть,
19так и тот, кто обманывает ближнего
и говорит: «Я только пошутил».
20Без дров угасает огонь;
без сплетен гаснет раздор.
21Что уголь для жара и дрова для огня,
то вздорный человек для разжигания ссоры.
22Слова сплетен – как лакомые куски,
что проходят вовнутрь чрева.
23Что глазурь26:23 Возможный текст; букв.: «низкопробное серебро»., покрывающая глиняный горшок, –
пламенные уста при злобном сердце.
24Враг лицемерит в словах,
а в сердце таит коварство.
25Пусть его речь приятна – не доверяй ему,
семь мерзостей у него в сердце;
26пусть ненависть скрыта притворством,
на людях злоба врага откроется.
27Роющий яму, сам в нее упадет;
на катящего камень скатится камень.
28Лживый язык ненавидит тех, кого губит;
льстивые уста готовят крушение.
1Као снег лети и киша о жетви,
тако част не стоји безумном.
2Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,
тако и клетва не стиже без повода.
3Бич је за коња, узде за магарца,
а батина за леђа безумног.
4Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,
да и сам не би био њему налик.
5Узврати безумноме по безумљу његовоме,
да сам себи не би био мудар.
6Ноге своје сам сасеца, насиљем се поднапија
ко поруку шаље рукама безумног.
7Како ноге висе одузетом,
таква је мудра прича у устима безумнога.
8Камен у праћку веже
ко безумном почаст даје.
9Трнова грана у руци пијанца
је мудра прича у устима безумнога.
10Попут стрелца што рањава кога стигне,
такав је човек што унајмљује безумника
и онај што унајмљује пролазника.
11Враћа се пас на своју бљувотину
као што се и безумник враћа безумљу своме.
12Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?
Више је наде за безумника него за њега!
13Ленштина говори: „Лав је на улици!
Лав је насред трга!“
14На шаркама окрећу се врата,
а ленштина на кревету своме.
15Ленштина умаче руку у чанак,
али је преуморан да устима својим је принесе.
16Самом себи ленштина је мудрији
од седморице што разборито одговарају.
17Пса за уши хвата
ко се у пролазу љути због туђе расправе.
18Као махнитави што бакље,
стреле и смрт сеје,
19такав је човек што вара ближњег свога,
па још каже: „Нисам ли се нашалио?!“
20Када нема дрва и ватра се гаси,
када нема клеветника и свађа се стиша.
21Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,
а човек свађалица да потпали свађу.
22Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
23Посребрена грнчарија –
то су усне углађене и зло срце.
24Онај који мрзи скрива се уснама својим,
а у себи сакупља превару.
25Не веруј човеку умилног гласа
коме је у срцу седмострука гадост.
26Он се скрива, мржњу прикрива,
али ће се разоткрити у збору поквареност његова.
27Ко јаму копа, сам у њу пада
и ко камен ваља, на њега се сваља.
28Лажљив језик мрзи оне које дроби
и уста ласкава рушевине праве.
