Противодействие строительству стены
1Когда Санбаллат услышал о том, что мы строим стену, он разозлился и сильно разгневался. Он издевался над иудеями 2и перед своими союзниками и самарийским войском говорил:
– Что делают эти жалкие иудеи? Неужели они восстановят свою стену? Неужели они станут приносить жертвы? Неужели они когда-нибудь закончат строительство? Неужто они оживят камни, притом обожженные, из этих груд праха?
3Аммонитянин Товия, стоящий рядом с ним, сказал:
– Да что они там строят, если даже лисица, взобравшись на эту каменную стену, обрушит ее!
4Услышь нас, Боже наш, потому что мы в презрении. Обрати их оскорбления на их же головы. Отдай их как добычу в землю плена. 5Не покрывай их вины и грехов их не удаляй от Своих глаз, потому что они оскорбляли строителей.
6И мы строили стену, и она достигла половины своей высоты, потому что народ работал от всего сердца. 7Но когда Санбаллат, Товия, арабы с аммонитянами и жители Ашдода услышали о том, что восстановление иерусалимских стен продвигается и проломы заделываются, они очень разозлились. 8Все вместе они сговорились пойти на Иерусалим войной и устроить в нем беспорядки. 9Но мы молились нашему Богу и выставляли против них стражу днем и ночью, чтобы отвратить эту угрозу.
10А тем временем народ иудейский говорил:
– Силы носильщиков на исходе, а здесь так много мусора, что мы не можем отстраивать стену.
11А наши враги говорили:
– Прежде чем они узнают о том, что происходит, или увидят нас, мы окажемся прямо среди них, перебьем их и остановим работу.
12Иудеи, которые жили рядом с ними, приходили и раз десять говорили нам:
– Со всех сторон они пойдут на нас4:12 Возможный текст; смысл этого места в еврейском тексте неясен..
13Тогда я разместил народ за самыми низкими участками стены на открытых местах, поставив их по семьям, с мечами, копьями и луками. 14Осмотрев все, я встал и сказал знати, начальствующим и остальному народу:
– Не бойтесь их. Помните Владыку, Который велик и грозен, и сражайтесь за своих братьев, сыновей, дочерей, жен и дома.
15Когда наши враги услышали, что мы знаем об их сговоре и о том, что Бог расстроил их планы, мы все вернулись к стене, каждый – к своей работе. 16С того дня и впредь половина моих слуг трудилась на постройке, а другая половина держала копья, щиты, луки и латы. Вожди находились позади всего дома иудейского, 17который строил стену. Носильщики тяжестей делали свою работу одной рукой, а в другой держали оружие, 18и каждый из строителей во время работы был препоясан мечом. А трубач находился рядом со мной.
19И я сказал знати, начальствующим и остальному народу:
– Работа велика и обширна, и мы разбросаны по стене далеко друг от друга. 20Где бы вы ни услышали звук рога, бегите к нам туда, откуда доносится звук. Наш Бог будет сражаться за нас!
21И мы продолжали работу, и половина людей держали копья от первых лучей солнца до появления звезд. 22В то время я еще сказал народу:
– Пусть каждый человек и его помощник ночуют в Иерусалиме, чтобы они могли сторожить ночью и работать днем.
23Ни я, ни мои братья, ни мои слуги, ни стражники, которые меня сопровождали, не снимали одежд; каждый держал свое оружие, когда ходил за водой4:23 Возможный текст; смысл этого места в еврейском тексте неясен..
Противљење обнови
1А када је Санавалат чуо да обнављамо зид, пламтео је од беса и јако се разгневио, па се ругао Јеврејима. 2Рекао је испред своје браће и самаријске војске: „Шта то раде ти јадни Јевреји? Хоће ли да га обнове? Хоће ли да жртвују? Хоће ли да заврше за дан? Хоће ли да оживе то камење из гомиле рушевина и оног што је спаљено?“
3А Товија Амонац, који је стајао крај њега, рече: „Па на то што они зидају да се и лисица попне, срушиће зид од њиховог камења!“
4„Чуј, о, Боже наш, како нас презиру! Узврати им њихову срамоту на њихову главу и дај им да буду плен у земљи ропства. 5Не покривај њихову кривицу и нека им греси њихови пред тобом не буду избрисани, јер су те гневили пред градитељима.“
6И ми смо градили зид и он је био састављен до половине, јер је народ имао срце за посао.
7А када су Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чули да обнова јерусалимског зида напредује, да су његови проваљени делови почели да се затварају, силно су се разгневили. 8Сви су сковали заверу да заједно зарате против Јерусалима и направе нам пометњу. 9Али ми смо се помолили нашем Богу и поставили смо даноноћне страже због њих.
10Ипак, Јевреји су говорили: „Клонула је снага носачима, рушевина је превише, а ми нисмо у стању да обновимо зид!“
11Још су наши злотвори говорили: „Неће ни знати, неће ни видети док не банемо међу њих, побијемо их и окончамо им посао!“
12И догодило се да су дошли Јевреји који живе поред њих, па су нам десет пута дојавили: „Долазе на вас из свих места у која ћете се вратити к нама!“
13А ја сам на најнижим положајима, иза зида и на отвореним местима, распоредио људе по породицама. Поставио сам их са мачевима, копљима и луковима. 14Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове.“
15А када су чули наши злотвори, да смо сазнали, Бог им је осујетио намере и сви смо се вратили на зид и свако на свој посао.
16Од тог дана половина мојих младића су радили посао, а половина је држала копља, штитове, лукове и оклопе. А главари су стајали иза свег Јудиног дома. 17Они који су обнављали зид, они који су носили терет и који су товарили, једном су руком радили посао, а другом држали оружје. 18Сваки је градитељ имао свој мач, припасан уз бок, и тако је градио. А поред мене је стајао човек који је дувао у рог.
19Рекао сам главарима, достојанственицима и осталом народу: „Много је посла, развучен је, а ми смо на зиду раштркани и далеко један од другога. 20Тамо где чујете звук рога, тамо се око нас и окупите. Бог наш ће се борити за нас!“
21Тако смо радили посао, а половина њих је држала копља од ране зоре до изласка звезда. 22У то сам време још казао народу: „Нека свако од вас са својим слугом спава усред Јерусалима, да би нам ноћу стражарили, а дању радили.“ 23Јер ни ја – моја браћа, моје слуге, стражари који су ме пратили – ниједан нисмо скидали своје оружје и одећу, осим када смо је прали.
