Манна и перепела
1Народ Израиля тронулся в путь из Елима и на пятнадцатый день второго месяца после ухода из Египта пришел в пустыню Син, что между Елимом и Синаем. 2В пустыне народ стал роптать на Моисея и Аарона. 3Израильтяне говорили им:
– Лучше бы нам было умереть в Египте от руки Господа! Там мы сидели у котлов с мясом и ели хлеб досыта. А вы вывели нас в пустыню, чтобы весь народ уморить голодом.
4Господь сказал Моисею:
– Я осыплю вас хлебом с неба. Пусть народ выходит каждый день и собирает, сколько нужно на день. Так Я испытаю их, будут ли они следовать Моим наставлениям. 5На шестой день пусть они соберут вдвое больше, чем в прочие дни, и заготовят это впрок.
6Моисей и Аарон сказали израильтянам:
– Вечером вы узнаете, что из Египта вас вывел Господь, 7а утром увидите славу Господа, потому что Он услышал ваш ропот на Него. Кто мы такие, чтобы вам роптать на нас?
8Еще Моисей сказал:
– Вот как вы узнаете, что это был Господь: этим вечером Он накормит вас мясом, а утром даст вам вдоволь хлеба. Он услышал ваш ропот на Него. Кто мы такие? Вы ропщете не на нас, а на Господа.
9Моисей сказал Аарону:
– Скажи обществу израильскому: «Предстаньте пред Господом, потому что Он услышал ваш ропот».
10Когда Аарон говорил с народом израильским, они повернулись к пустыне и увидели, как слава Господа явилась в облаке.
11Господь сказал Моисею:
12– Я услышал ропот израильтян. Скажи им: «К сумеркам вы будете есть мясо, а утром наедитесь хлеба. Тогда вы узнаете, что Я – Господь, ваш Бог».
13В тот же вечер налетели перепела и накрыли лагерь, а утром вокруг лагеря легла роса. 14Когда роса сошла, на поверхности пустыни показались тонкие хлопья, похожие на иней. 15Увидев их, израильтяне говорили друг другу:
– Что это?
Они не знали, что это такое. Моисей сказал им:
– Это хлеб, который Господь дал вам в пищу. 16Господь повелел: «Пусть каждый собирает, сколько ему нужно. Берите по омеру16:16 Возможно, около 2 л; также в ст. 18, 32, 33 и 36. на каждого члена семьи».
17Израильтяне сделали так, как им сказали. Одни собрали больше, другие – меньше. 18Но когда они измерили омером, то у того, кто собрал много, не было излишка, и у того, кто собрал мало, не было недостатка. Каждый собрал столько, сколько ему было нужно.
19Моисей сказал им:
– Пусть никто ничего не оставляет до утра.
20Но некоторые не послушали Моисея и оставили часть до утра. В пище завелись черви, и она стала зловонной. Моисей разгневался на них.
21Утром каждый собирал, сколько ему было нужно, а когда пригревало солнце, оно таяло. 22На шестой день они собрали в два раза больше – по два омера16:22 Возможно, около 4 л. на человека – и вожди народа пришли и доложили об этом Моисею.
23Он сказал им:
– Господь повелел: «Завтра – день покоя, святая суббота Господа. Испеките сейчас то, что хотите испечь, и сварите то, что хотите сварить. То, что останется, нужно отложить и сохранить до утра».
24Они сохранили это до утра, как повелел Моисей, и оно не начало портиться, и черви в нем не завелись.
25– Ешьте это сегодня, – сказал Моисей, – потому что сегодня суббота Господня. Сегодня вы ничего не найдете на земле. 26Вы будете собирать хлопья шесть дней, но на седьмой день, в субботу, ничего не будет.
27Некоторые из народа вышли собирать в седьмой день, но ничего не нашли. 28Господь сказал Моисею:
– Сколько еще вы будете нарушать Мои повеления и наставления? 29Запомните: Господь дал вам субботу, и поэтому в шестой день дает вам хлеб на два дня. Пусть в седьмой день каждый остается там, где он есть. Пусть никто не выходит из дома.
30И в седьмой день народ пребывал в покое.
31Народ Израиля назвал эту пищу манной16:31 Манна – переводится как: «Что это?» (см. 16:15).. Она была белой, как кориандровое семя, а на вкус – как медовое печенье. 32Моисей сказал:
– Так повелел Господь: «Возьмите омер манны и храните для грядущих поколений, чтобы они могли видеть хлеб, которым Я кормил вас в пустыне, когда вывел из Египта».
33Моисей сказал Аарону:
– Возьми кувшин и наполни его омером манны. Поставь его перед Господом, чтобы сохранить для грядущих поколений.
34Как Господь повелел Моисею, Аарон поставил кувшин с манной перед ковчегом свидетельства, чтобы хранить. 35Израильтяне ели манну сорок лет, пока не пришли в заселенную землю. Они ели манну, пока не достигли рубежей Ханаана.
36(Мера омер составляет одну десятую часть ефы16:36 Ефа – это мера объема, равная 22 л.).
Мана и препелице
1Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. 2У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. 3Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“
4Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. 5Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“
6Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, 7а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ 8Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“
9Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“
10Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња.
11Тада Господ рече Мојсију: 12„Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“
13Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. 14Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. 15Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?16,15 Ово је прво спомињање мане – хлеба с неба, које заправо на изворном језику звучи попут питања Шта је ово? и очигледна је игра речи.“, јер нису знали шта је то.
Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ 16Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер16,16 Гомер је мера која је износила нешто више од два литра. за сваког члана у своме шатору.“
17Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. 18Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно.
19Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“
20Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих.
21То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. 22Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. 23Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“
24Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. 25Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. 26Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“
27Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. 28Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? 29Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ 30Тако се народ одмарао седмога дана.
31Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. 32Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“
33Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“
34Арон је положио ману пред Сведочанство16,34 Сведочанство је било у Ковчегу у коме су се чувале десет заповести урезане на каменим плочама. на чување, како је Господ заповедио Мојсију. 35Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље.
36(Гомер је десети део ефе.)
