Господь – Утешитель Сиона
1– Послушайте Меня, стремящиеся к правде
и ищущие Господа!
Взгляните на скалу, из которой вы вытесаны,
и на каменоломню, из которой вы извлечены;
2взгляните на Авраама, вашего отца,
и на Сарру, родившую вас.
Когда Я призвал его, он был один,
но Я благословил его и умножил51:2 См. Быт. 11:27–12:3..
3Так же Господь непременно утешит Сион,
утешит Он все его развалины;
Он сделает пустыни его, как Эдем,
пустоши его, как Господень сад.
Веселье и радость найдутся там,
благодарение и звуки песен.
4Послушай Меня, народ Мой,
внимай Мне, Мое племя!
От Меня выйдет Закон;
Мое правосудие станет светом для народов.
5Мое избавление близится быстро,
спасение Мое уже в пути,
Своей рукой Я установлю правосудие среди народов.
Будут ждать Меня острова
и на мышцу Мою надеяться.
6Поднимите взгляд к небесам
и взгляните на землю внизу:
небеса рассеются, как дым,
а земля износится, как одежда,
и ее обитатели помрут, как комары51:6 Или: «сходным образом»..
Но Мое спасение будет вечным,
избавление Мое никогда не кончится.
7Слушайте Меня, знающие правду,
народ, у которого в сердце Мой Закон:
не бойтесь упреков людей,
не страшитесь их оскорблений.
8Потому что моль поест их, как одежду,
черви пожрут их, словно шерсть.
Но Мое избавление будет вечным,
спасение Мое – во все поколения.
9Поднимись, поднимись,
облекись силой, мышца Господня!
Поднимись, как в минувшие дни,
как в поколения древности.
Разве не ты рассекла на куски Раава51:9 То есть Египет.
и пронзила это чудовище?
10Разве не ты иссушила море,
воды великой бездны,
проложила дорогу в морских глубинах,
чтоб могли перейти искупленные?51:10 См. Исх. 14.
11Избавленные Господом вернутся
и с пением придут на Сион;
их головы увенчает вечная радость.
Они обретут веселье и радость,
а скорбь и вздохи исчезнут.
12– Я, Я Утешитель ваш.
Кто ты, что боишься смертных,
сыновей человека, которые вянут, как трава?
13Ты забываешь Господа, своего Создателя,
распростершего небеса
и заложившего основания земли,
и живешь каждый день в постоянном страхе
из-за ярости притеснителя,
который стремится к разрушению.
Но где же ярость притеснителя?
14Скоро узники будут освобождены,
они не умрут в темнице
и больше не будут нуждаться в хлебе.
15Я – Господь, твой Бог,
возмущающий море так, что волны его ревут;
Господь Сил – имя Мое51:15 Букв.: «Его»..
16Я вложил Мои слова в уста твои
и прикрыл тебя тенью Моей руки.
Я простер небеса, положил основания земли
и сказал Сиону: «Ты – Мой народ».
Чаша Божьего гнева
17Воспрянь, воспрянь,
встань, Иерусалим,
испивший из Господней руки
чашу Его гнева,
осушивший до самого дна
хмельную чашу.
18Из всех рожденных им сыновей
некому было его вести;
из всех взращенных им сыновей
некому было взять его за руку.
19Постигла тебя двойная беда –
кто о тебе поплачет? –
гибель и разорение, голод и меч –
кто может51:19 Или: «как Мне». тебя утешить?
20Твои сыновья обессилели;
лежат они на углах всех улиц,
как антилопа в силках.
Они исполнены гнева Господня
и ярости нашего Бога.
21Поэтому выслушай это, страдалец,
не от вина опьяневший.
22Так говорит Владыка, Господь твой,
твой Бог, защищающий Свой народ:
– Вот, Я забрал из твоей руки чашу,
от которой ты опьянел;
из чаши той, кубка Моего гнева,
ты больше пить не будешь.
23Я отдам ее в руки твоих мучителей,
говоривших тебе:
«Склонись, чтобы нам по тебе пройти».
И ты сделал спину свою как бы землею,
улицей, чтобы ходить по ней.
Спасење за Аврахамове потомке
1Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2Осмотрите Аврахама, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је сам био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви51,6 Као такви може да се преведе и као комарци. помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12„Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
