Пророчество о Вавилоне
1Пророчество о Вавилоне, которое видел Исаия, сын Амоца.
2Поднимите на голой вершине знамя,
кричите им;
подайте им знак рукой,
чтобы шли в ворота знатных.
3Я дал повеление Моим святым;
Я призвал Моих воинов, чтобы излить Мой гнев,
тех, кто радуется Моим победам.
4Слышен шум на горах,
как от огромной толпы!
Слышен мятежный шум царств,
народов, собравшихся вместе!
Созывает Господь Сил
войско к битве.
5Они идут из далеких земель,
от края небес;
Господь и орудия гнева Его идут,
чтобы погубить всю страну.
6Плачьте, потому что день Господа близок;
он придет, как гибель от Всемогущего13:6 Евр.: «Шаддай»..
7Из-за этого ослабнут все руки,
и у всякого дрогнет сердце.
8Они ужаснутся,
боль и судороги их схватят,
будут мучиться, словно роженица;
будут смотреть друг на друга в изумлении,
лица их будут пылать.
9Вот, наступает день Господа –
жестокий день с негодованием и пылающим гневом,
чтобы опустошить страну
и истребить в ней грешников.
10Звезды небесные и созвездия
не прольют своего света.
Восходящее солнце померкнет,
и луна не даст света своего.
11Я накажу мир за его зло,
нечестивых – за их грехи.
Я положу конец гордыне надменных
и унижу гордость безжалостных.
12Я сделаю так, что люди станут
реже чистого золота,
реже золота из Офира.
13Для этого Я сотрясу небеса,
и тронется с места своего земля
от негодования Господа Сил,
в день Его пылающего гнева.
14Тогда, как газель от погони,
как овцы без пастуха,
каждый побежит к своему народу,
устремится в свою землю.
15Но кто попадется – того пронзят,
и кто будет схвачен – падет от меча.
16Разобьют их младенцев у них на глазах;
дома их разграбят, их жен обесчестят.
17– Вот, Я подниму против них мидян,
которые серебра не ценят
и к золоту равнодушны.
18Луки их сразят юношей;
не пожалеют они младенцев,
на детей не взглянут с состраданием.
19Вавилон, жемчужина царств,
гордость и слава халдеев13:19 То есть вавилонян; евр.: «касдим»; также в остальных местах книги.,
будет Богом низвержен,
как Содом и Гоморра13:19 См. Быт. 18:20–19:29..
20Не заселится он никогда,
из поколения в поколение обитаем не будет;
не раскинет там араб свой шатер,
не остановит пастух овец на отдых.
21Там залягут звери пустыни,
шакалы наполнят его дома;
там будут жить совы
и плясать дикие козлы13:21 Дикие козлы – это же иудейское слово используется и в Лев. 17:7; 2 Пар. 11:15, где говорится об идолах в образе козла. Кроме того, в Вавилоне существовал культ поклонения козлообразному божеству. На основании вышесказанного, многие толкователи думают, что здесь говорится о демонах, которые будут обитать, вместе с ритуально нечистыми животными, на развалинах Вавилона (см. Отк. 18:2)..
22Гиены будут выть в его башнях,
шакалы – в его дворцах.
Против Вавилона
1Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2„На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
