Ответ Иова
Жалоба Иова на собственные страдания
1Тогда Иов ответил:
2– О если взвесить мои страдания,
мою беду положить на весы!
3Они перевесили бы песок морей –
мои слова оттого и бессвязны.
4Стрелы Всемогущего во мне,
напоен мой дух их ядом;
ужасы Божьи ополчились против меня.
5Разве ревет дикий осел на пастбище?
Разве мычит бык над кормушкой?
6Разве вкусна еда без соли?
И разве есть вкус в яичном белке?6:6 Смысл этого места в еврейском тексте неясен.
7Я гнушаюсь прикоснуться к такой пище;
вот что в несчастье стало моей пищей6:7 Смысл этого места в еврейском тексте неясен..
8О, когда сбылась бы просьба моя,
и Бог исполнил бы мою надежду –
9соизволил бы Бог сокрушить меня,
и, руку протянув, сразил бы!
10У меня тогда было бы утешение –
радость в боли непрекращающейся:
слов Святого я не отверг.
11Откуда взять силы, чтобы ждать?6:11 Или: «надеяться».
Каков мой конец, чтобы терпеть?
12Разве моя сила – сила камня?
Разве из бронзы моя плоть?
13Разве есть во мне сила помочь себе,
когда счастье меня оставило?
Ненадежные друзья Иова
14Не проявивший милосердия к другу,
потерял страх перед Всемогущим6:14 Смысл этого места в еврейском тексте неясен..
15Но братья мои ненадежны, как паводок,
как реки, которые разливаются,
16потемнев от талого льда,
разбухнув от талого снега,
17но затем исчезают во время зноя:
когда припечет – пропадают.
18Караваны сворачивают с путей,
идут в пустыню и гибнут.
19Караваны из Темы ищут воду,
купцы из Шевы надеются.
20Они разуверились, понадеявшись;
пришли туда, только чтоб обмануться.
21Так и вы теперь – ничто6:21 Смысл этого места в еврейском тексте неясен.;
увидев беду мою, испугались.
22Просил ли я подарить мне что-нибудь
или заплатить за меня от вашего достатка?
23Просил ли я спасти меня от руки врага
или выкупить из рук разбойников?
Утверждение Иова, что он праведный
24Научите меня, и я умолкну;
покажите, в чем я ошибся.
25Как правда глаза колет!
Но что доказали ваши упреки?
26Вы хотите порицать мои слова?
Неужели речи отчаявшегося – лишь ветер?
27Вы бросали бы жребий о сиротах
и торговали бы друзьями.
28Но прошу, взгляните на меня.
Солгу ли я вам в лицо?
29Смягчитесь, не будьте несправедливыми;
смягчитесь, ведь я все еще прав!
30Разве есть неправда на языке моем?
Разве мое небо не различит слова лжи?
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„О, кад би се туга моја измерити могла
на теразијама, са свом несрећом мојом!
3Од песка морског била би тежа
и зато су речи моје непромишљене.
4Ево, стреле су Свемоћнога у мени
и њихов отров дух мој испија.
Божији су се ужаси постројили против мене.
5Њаче ли дивљи магарац крај испаше?
Муче ли во покрај хране своје?
6Једе ли се неосољено јело?
Укусно ли је беланце јајета?
7Ни да такнем тако нешто нисам хтео,
а сад ми се храна моја огадила.
8Ех, кад би се испунила моја молба
и дао ми Бог чему се надам!
9Кад би хтео Бог да ме скрши,
да замахне руком својом и среже ме!
10И даље би за мене то утеха била,
скакао бих весело и у муци којој нема олакшања,
јер нисам прећутао речи Светога.
11А у чему је то моја снага да бих истрајао?
И какав је то мој крај, па да ми се душа стрпи?
12Јесам ли снажан као што је камен снажан?
Да није моје тело од бронзе?
13Није ли свака снага у мени нестала?
Из мене је истргнут сваки напредак.
14Ко ускраћује милост очајнику, пријатељу своме,
одбацио је страх од Свемоћнога.6,14 Изворни језик је овде недокучив, па овај стих може да се преведе и овако: Очајнику је потребна оданост његовог пријатеља макар да је заборавио богобојазност.
15А моја су ме браћа изневерила као поток непостојан,
ко потоци сувих корита
16мутних од леда,
на којима се снег крије.
17Када се истопе, они нестану.
Када је топло, они испаре са свог места.
18Вијугају стазе њихових токова,
одлазе у пустару и нестају.
19Погледом их траже каравани Теме
и путници из Саве жељно их погледају.
20И посрамили су се, јер су се поуздали,
дошли су до њих и разочарали се.
21А сада сте ви за мене такви – никакви –
видели сте ужас и препали се!
22Да ли сам вама рекао: ’Дајте!
Од свога имања дајте откуп за мене;
23избавите ме из руку злотвора,
откупите ме из руку окрутних?!’
24Научите ме, па ћу да заћутим.
Објасните ми шта сам сагрешио.
25Како су болне речи прикладне!
Али кога то ваш прекор прекорева?
26Јел’ мислите речи да прекорите
и ветар очајникових жалопојки?
27Па ви бисте и сироче оборили
и погађали се за пријатеља свога!
28Зато будите вољни да ме погледате,
да ли ћу вас лагати у лице.
29Молим вас, оканите се,
нек не буде неправде! Прођите се,
праведност је моја још увек овде!
30Има ли неправде на језику моме?
Зар уста моја не препознају зло?
