Иов оспаривает свое дело перед Богом
1Глаза мои все это видели,
слышали уши, и понял ум.
2Что знаете вы, то знаю и я;
я не хуже вас.
3Но я бы хотел поговорить со Всемогущим13:3 Евр.: «Шаддай»,
с Богом поспорить о моем деле.
4А вы замарали меня ложью,
все вы – бесполезные лекари.
5О если бы вы все вместе замолчали!
В этом была бы мудрость для вас.
6Выслушайте же мои доводы,
внимайте укорам моих уст.
7Неужели вы станете лгать ради Бога
и обманывать ради Него?
8Будете ради Него пристрастными
и в суде станете Его выгораживать?
9Что с вами будет, если Он испытает вас?
Обманете ли вы Его, как обманываете людей?
10Он непременно осудит вас,
если вы были втайне пристрастны.
11Не страшит вас Его величие?
Ужас перед Ним вас не объемлет?
12Изречения ваши – зола,
и оплот ваш – оплот из глины.
13Замолчите, и я буду говорить;
а потом пусть будет со мной, что будет.
14Я подвергну себя опасности,
жизнью своей рискну13:14 Букв.: «Плоть свою я зубами стисну, жизнь свою в руку себе вложу»..
15Он убивает меня, но я буду надеяться на Него13:15 Или: «Вот, Он убивает меня, и нет мне надежды, но … ».;
перед Его лицом я защищу свой путь!
16И в этом мое спасение,
ведь безбожник предстать перед Ним не осмелится!
17Внимайте моим словам;
пусть дойдет моя речь до ваших ушей.
18Вот, я завел судебное дело
и знаю, что буду оправдан.
19Возьмется ли кто оспаривать меня?
Если да, то я замолчу и умру.
20Лишь о двух вещах я молю Тебя, Боже,
и не стану я больше прятаться от Тебя –
21удали от меня Свою руку
и не страши меня ужасом Твоим.
22Тогда призови меня, и я откликнусь,
или позволь мне говорить, а Сам отвечай.
23Сколько за мной злодейств и грехов?
Покажи мне проступки мои и грех.
24За что Ты скрываешь Свое лицо
и считаешь меня врагом?
25Станешь ли Ты пугать лист опавший?
Пустишься ли за сухою соломинкой в погоню?
26Ты записываешь горькое против меня
и грехи моей юности мне вменяешь.
27Ноги мои Ты заковал в колодки;
следишь за всеми моими путями;
по следам моих ног идешь.
28И распадается человек, как гниль,
как изъеденная молью одежда.
1Ето, око је моје све видело,
ухо је моје чуло и то разабрало.
2И ја имам знање попут вашег
и нисам од вас гори.
3Па ипак бих Свемоћном да говорим,
са Богом бих да се правдам.
4Али ви смишљате неистине
и сви сте бескорисни лекари!
5Када бисте сасвим заћутали
можда бисте и мудри постали!
6Ја вас молим, саслушајте моје оправдање
и тврдњама мојих уста пажњу поклоните.
7Па зар ћете Бога бранити неправдом,
сведочити ради њега обману?
8Зар ћете га пристрасно заступати?
За Бога ћете случај да водите?
9Добро ли ће бити кад вас он испита?
Зар ћете га преварити ко што неко вара човека?
10А он ће вас свакако прекорити,
све и да потајно будете пристрасни.
11Зар вас неће преплашити величанство његово?
Неће ли вас спопасти језа од њега?
12Ставови су ваши пусте доскочице,
одбране су ваше одбране земљане.
13Не говорите ми више да бих и ја до речи дошао,
па нека ме снађе шта год да ме снађе!
14Зашто бих себе кидао зубима својим
и главу своју у торбу стављао?
15Гле! Макар да ме и убије, надаћу се њему;
још увек бих пред њим путеве своје бранио.
16И избављење то ће ми бити,
јер пред њега безбожник не може да дође.
17Послушајте пажљиво беседу моју,
нек вам моје објашњење уђе у уши.
18Ево, молим вас, изложићу случај свој,
јер знам да сам у праву.
19Ко ће да се парничи са мном?
Јер, ако сад ућутим мене неће бити!
20Једино ми две ствари немој учинити
да се не бих сакривао ја од лица твога:
21Своју руку уклони од мене
и твој ужас нека ме не плаши!
22Позови ме и одговараћу ти,
или да се ја жалим, а ти ми одговарај.
23Које су то моје кривице и греси?
Покажи ми преступ мој и грех мој!
24Зашто лице своје скриваш
и сматраш ме душманином својим?
25Лист одуван зар ћеш да раздиреш,
травку суву зар ћеш да одуваш?
26Горке ствари против мене записујеш,
кривице младости моје ми на терет стављаш.
27Ноге моје у окове стављаш,
надгледаш све стазе моје
и бележиш сваки траг ногу мојих.
28А ја пропадам као трулеж,
као одећа коју мољац једе!
