Иеремия пророчествует в храме
1Слово Господа, которое было к Иеремии:
2– Встань у ворот дома Господа и возвещай там вот что:
– Слушай слово Господа, весь народ Иудеи, входящий через эти ворота поклоняться Господу. 3Так говорит Господь Сил, Бог Израиля: «Исправьте свои пути и дела, и Я позволю вам жить на этом месте. 4Не полагайтесь на лживые слова: „Здесь храм Господень, храм Господень, храм Господень!“ 5Если вы действительно исправите свои пути и дела и будете справедливо поступать друг с другом, 6если не будете притеснять чужеземцев, сирот и вдов и проливать невинную кровь на этом месте, если себе же во вред не будете следовать за чужими богами, 7то Я позволю вам жить на этом месте, на земле, которую Я дал вашим отцам навеки.
8Но вот, вы полагаетесь на лживые слова, в которых нет прока. 9Вы крадете и убиваете, нарушаете супружескую верность и лжесвидетельствуете, возжигаете благовония Баалу и следуете за чужими богами, которых прежде не знали, 10а потом приходите, встаете предо Мной в этом доме, который называется Моим именем, и говорите: „Мы спасены“ – лишь для того, чтобы вновь совершать все эти мерзости? 11Разве этот дом, который называется Моим именем, не стал у вас разбойничьим логовом? Вот, Я все это вижу, – возвещает Господь.
12Пойдите на Мое место в Шило, где Я прежде устроил жилище для Моего имени, и посмотрите, что Я с ним сделал за злодеяния Моего народа Израиля. 13Пока вы предавались всему этому, – возвещает Господь, – Я снова и снова говорил с вами, а вы не слушали; Я звал вас, а вы не отвечали. 14То же, что Я сделал с Шило, Я сделаю и с домом, который называется Моим именем, с храмом, на который вы полагаетесь, с местом, которое Я дал вам и вашим отцам. 15Я отвергну вас от Себя, как отверг ваших братьев, народ Израиля».
Непокорство народа
16– А ты не молись за этот народ, не возноси за них ни прошения, ни молитвы; не умоляй Меня, Я не стану тебя слушать. 17Разве ты не видишь, что они делают в городах Иудеи и на улицах Иерусалима? 18Дети собирают дрова, отцы разводят огонь, а женщины месят тесто и пекут лепешки для богини неба7:18 Богиня неба – скорее всего, здесь имеется в виду Астарта, ханаанская богиня любви и плодородия.. Они приносят жертвенные возлияния чужим богам, чтобы разгневать Меня. 19Но Мне ли они досаждают? – возвещает Господь. – Не себе ли, к своему стыду?
20Поэтому так говорит Владыка Господь:
– Мой яростный гнев обрушится на эту землю, на людей и скот, на деревья в поле и на плоды земли, он будет пылать, не угасая.
21Так говорит Господь Сил, Бог Израиля:
– Прилагайте ваши всесожжения к прочим жертвам и ешьте мясо. 22Ведь когда Я вывел ваших предков из Египта, Я не просто говорил и давал им повеления о всесожжениях и жертвах, 23но и повелел им: «Слушайтесь Меня, и Я буду вашим Богом, а вы – Моим народом. Исполняйте то, что я вам велю, и тогда вы будете благополучны». 24Но они не послушали и не вняли Моим словам, и по своему упрямству жили по собственным замыслам, шли назад, а не вперед. 25С того дня, как ваши предки покинули Египет, и до этого дня, день за днем, снова и снова Я посылал к вам Моих слуг пророков. 26Но они не слушали и не внимали им. Они были упрямыми и делали еще больше зла, чем их предки.
27Когда ты будешь говорить им все это, они не станут тебя слушать, и когда будешь звать их, не ответят. 28Поэтому скажи им: «Вот народ, который не слушается Господа, своего Бога, и не принимает наставлений. Истина погибла, она исчезла с их уст. 29Обрей свои волосы и выбрось; подними на голых вершинах плач, потому что Господь отверг и покинул поколение, которое Его разгневало».
Долина Бойни
30– Народ Иудеи делал зло в Моих глазах, – возвещает Господь. – Они поставили свои мерзости в доме, который называется Моим именем, осквернив его. 31Они построили святилища в Тофете, что в долине Бен-Гинном, чтобы сжигать своих сыновей и дочерей7:31 Букв.: «огненное место». Оно находилось в долине Бен-Гинном, где в жертву аммонитскому богу Молоху приносили детей (см. 4 Цар. 21:6; 23:10). По Закону за поклонение Молоху израильтянам грозила смертная казнь (см. Лев. 18:21; 20:2-5)., чего Я не повелевал, о чем даже не думал. 32За это приближаются дни, – возвещает Господь, – когда это место будет называться не Тофет и не долина Бен-Гинном, а долина Бойни, так как в Тофете будут хоронить мертвых до тех пор, пока там не останется места. 33Трупы этого народа станут пищей птицам в небе и зверям на земле, и некому будет их отпугнуть. 34Я положу конец крикам радости и веселья, голосам невесты и жениха в городах Иудеи и на улицах Иерусалима, потому что страна будет опустошена.
Лажна вера је безвредна
1Реч која је од Господа дошла Јеремији: 2„Стани на врата Господњег Дома и тамо објави ову поруку. Реци им:
’Чујте реч Господњу, сви Јудејци, ви што улазите на ова врата да се поклоните Господу. 3Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и своја дела, и ја ћу да те настаним на овом месту. 4Не уздајте се у речи лажљиве, говорећи: Господњи Дом! Господњи Дом! Господњи Дом је ово! 5Јер ако заиста поправите своје путеве и своја дела, и ако стварно радите по правди међу људима, међу ближњима; 6и не будете тлачили дошљака, сироче и удовицу; ако не будете проливали на овом месту невину крв и не будете на штету своју следили друге богове – 7ја ћу да вас настаним на овом месту, у земљи коју сам дао вашим прецима одвајкада па довека. 8Ал’ гле, ви се уздајете у речи лажљиве и бескорисне.
9Зар да крадете, убијате, чините прељубу, лажно се заклињете, кадите Валу, следите друге богове које не познајете; 10а онда да дођете и станете пред мене, у овом Дому који је по мени назван?! Па још ћете да кажете – Избављени смо! – да радите све ове гадости?! 11Зар је пећина хајдука вама постао овај Дом, по мени назван? То исто и ја сам видим – говори Господ.
12Него, пођите на моје место, што је било у Силому, где сам прво настанио своје име. Гледајте шта сам му урадио због зла мога народа Израиља. 13Зато што сте учинили сва ова дела – говори Господ – иако сам ти упорно говорио и говорио, али нисте слушали; звао вас али се нисте одазивали: 14учинићу овом Дому – који је по мени назван, у који се уздате – и месту које сам дао вама и вашим прецима исто што сам учинио и Силому. 15Одбацићу вас од себе као што сам одбацио сву вашу браћу, сво Јефремово потомство.
16А ти немој да се молиш за овај народ. Не вапи ми због њих и у молитви их не заступај. Јер – не слушам те. 17Не видиш ли шта раде по Јудиним градовима и на улицама Јерусалима? 18Деца сакупљају дрва, а очеви потпаљују ватру. Жене месе тесто да умесе колаче за царицу небеску, па још изливају жртву изливницу другим боговима да би ме разгневиле. 19Мене ли они гневе? – говори Господ. Зар не баш себе саме на срамоту свог образа?
20Зато овако каже Господ Бог: мој гнев и срџба моја ће се распламтети против овог места – на људе и на животиње, на пољска стабла и на плодове земље – плануће и неће се угасити.
21Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: само ви гомилајте свеспалнице на остале ваше жртве и једите месо! 22Јер ја нисам наложио вашим прецима, нисам им заповедио око свеспалница и осталих жртава, онда када сам их извео из Египта. 23Али сам им ово заповедио и рекао: слушајте мој глас и ја ћу бити Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Ако будете следили све путеве за које сам вам заповедио, биће вам добро. 24Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо. Живели су по самовољи свог злог срца па су зато назадовали уместо да напредују. 25Од дана када су ваши преци изашли из Египта, па до дана данашњег ја сам вам упорно, из дана у дан слао пророке, моје слуге. 26Ипак ме нису послушали и нису пригнули своје ухо. Постали су тврдоглави и чинили су зло више од својих предака.’
27Говорићеш им све ове речи али те они неће слушати. Зваћеш их али се они неће одазвати. 28Зато им кажи: ’Ово је народ који није послушао глас Господа, свога Бога, и није прихватио карање. Верност је нестала, ишчупана је из њихових уста!
29Исеци своју косу и баци је, па иди на оголеле висове са нарицаљком, јер је Господ одбацио и напустио овај нараштај на који се гневи.’
Долина страдања
30Јер је Јудин народ починио зло на моје очи – говори Господ. Поставили су своје гадости у Дому који је по мени назван, да би га онечистили. 31Још су саградили тофетске узвишице, што су у долини Вен-Еном, да спаљују своје синове и ћерке у ватри. А ја то нисам заповедио и на то нисам ни помислио. 32И ево, зато долазе дани – говори Господ – када их више неће звати ’Тофет’ и ’долина Вен-Еном’, него ’Долина клања’. Јер у Тофету ће се људи сахрањивати док више не буде места. 33Лешеви овог народа ће бити храна птицама небеским и зверима земаљским, а неће бити никог да их уплаши. 34Ја ћу да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте из Јудиних градова и са јерусалимских улица! Јер ће земља постати пустош.
