Осуждение идолопоклонства
1Слово, которое было к Иеремии об иудеях, живущих в Нижнем Египте – в городах Мигдоле, Тахпанхесе и Мемфисе44:1 Букв.: «Нофе». – и в Верхнем Египте44:1 Евр.: «Патрос»; также в ст. 15.:
2– Так говорит Господь Сил, Бог Израиля: Вы видели все невзгоды, которые Я обрушил на Иерусалим и на все города Иудеи. Сегодня они лежат в развалинах, и никто не живет там 3из-за злодеяний, которые они совершили. Они вызывали Мой гнев, возжигая благовония и поклоняясь чужим богам, которых не знали ни вы, ни ваши предки. 4Снова и снова Я посылал Моих слуг пророков, которые говорили: «Не делайте этой мерзости, которую Я ненавижу!» 5Но они не слушали и не обращали внимания; они не отступали от своих злодеяний и не переставали возжигать благовония чужим богам. 6За это Мой страшный гнев прорвался и заполыхал в городах Иудеи и на улицах Иерусалима, превратив их в заброшенные руины, каковы они и сегодня.
7И теперь так говорит Господь, Бог Сил, Бог Израиля:
– Зачем вам наводить на себя такую страшную беду? Зачем наводите гибель на мужчин и женщин, детей и младенцев иудейских, на всех, без остатка? 8Зачем вызывать Мой гнев делами своих рук, возжигая благовония чужим богам в Египте, куда вы пришли поселиться? Вы погубите себя и сделаете самих себя предметом проклятий и порицания среди всех народов земли. 9Неужели вы забыли злодеяния, совершенные вашими отцами, злодеяния царей Иудеи и их жен, а также злодеяния ваши и жен ваших в земле Иудеи и на улицах Иерусалима? 10Вплоть до сегодняшнего дня вы не смирились, не боитесь и не живете по Моему Закону и по Моим установлениям, которые Я дал вам и вашим предкам.
11Поэтому так говорит Господь Сил, Бог Израиля:
– Я решил обрушить на вас беду и погубить всю Иудею. 12Я заберу уцелевших иудеев, которые решили идти в Египет и поселиться там. Все они погибнут в Египте; они падут от меча или умрут от голода. Все, от малого до великого, умрут от меча или голода. Они станут предметом проклятий и ужаса, порицания и презрения. 13Я накажу живущих в Египте мечом, голодом и мором, как наказал Иерусалим. 14Никто из оставшихся иудеев, пришедших поселиться в Египте, не спасется и не уцелеет, чтобы вернуться в землю иудейскую, куда они будут стремиться вернуться, чтобы жить там; не вернется никто, кроме нескольких беженцев.
15Тогда все мужчины, знавшие, что их жены жгут благовония чужим богам, и все женщины, которые там были, – огромное собрание – и весь народ, живущий в Нижнем и Верхнем Египте, сказали Иеремии:
16– Мы не станем слушать того, что ты говоришь нам от имени Господа! 17Мы обязательно будем делать все, о чем дали обеты: возжигать благовония богине неба44:17 См. сноску на 7:18. и совершать ей жертвенные возлияния, как делали и мы, и наши отцы, наши цари, и наши сановники в городах Иудеи и на улицах Иерусалима. Мы тогда ели досыта, жили в благополучии и не видели зла. 18А с тех пор как мы перестали возжигать благовония богине неба и совершать для нее жертвенные возлияния, мы впали в нужду и гибнем от меча и голода.
19А женщины сказали:
– Когда мы возжигали благовония богине неба и совершали ей жертвенные возлияния, разве наши мужья не знали, что мы делаем для нее лепешки с ее изображением и приносим ей жертвенные возлияния?
20Тогда Иеремия сказал всему народу – и мужчинам, и женщинам, которые отвечали ему:
21– Разве Господь не помнит и не думает о благовониях, которые вы и ваши отцы, ваши цари и сановники и народ страны возжигали в городах Иудеи и на улицах Иерусалима? 22Когда Господь не мог больше терпеть ваших злодеяний и мерзостей, ваша земля стала предметом проклятий и необитаемой пустыней, какой она остается и сегодня. 23За то, что вы возжигали благовония, грешили против Господа, не слушались Его и не жили по Его Закону, установлениям и предписаниям, эта беда и пришла к вам, как вы сами сегодня видите.
24Потом Иеремия сказал всему народу и женщинам:
– Слушайте слово Господа, весь народ Иудеи, что в Египте. 25Так говорит Господь Сил, Бог Израиля: «Вы с вашими женами совершили на деле то, что обещали, говоря: „Мы непременно будем исполнять свои обеты, которые мы дали, возжигая благовония и совершая жертвенные возлияния богине неба“. Давайте же, делайте, что обещали! Исполняйте свои обеты!» 26Но выслушай слово Господа, весь народ Иудеи, живущий в Египте: «Клянусь Своим великим именем, – говорит Господь, – что никому из иудеев, живущих во всем Египте, не будет впредь дано призывать Мое имя и клясться: „Верно, как то, что жив Владыка Господь“. 27Я буду наблюдать за ними, чтобы причинить им зло, а не благо; иудеи в Египте будут гибнуть от меча и голода, пока все не погибнут. 28Тех же, кто спасется от меча и вернется из Египта в иудейскую землю, будет очень мало. Тогда весь оставшийся народ Иудеи, который пришел в Египет, чтобы поселиться там, узнает, чье слово сбудется, Мое или их.
29Вот вам знамение того, – возвещает Господь, – что Я накажу вас в этом краю, чтобы вы знали, что исполнятся слова Мои вам на горе. 30Так говорит Господь: Я отдам фараона Хофру44:30 Хофра (Априй) правил Египтом с 589 по 570 гг. до н. э. и был свергнут и убит своими врагами., египетского царя, в руки его врагов, которые ищут его смерти, как отдал Я Цедекию, царя Иудеи, в руки Навуходоносора, царя Вавилона, врага, который хотел убить его».
Пропаст због идолопоклонства
1Реч која је Јеремији дошла за све Јудејце који су живели у Египту, који су живели у Мигдолу и Тафнесу, у Нофу и у Патросу: 2„Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Видели сте зло које сам донео на Јерусалим и на све јудејске градове. Ено их, и данас су у рушевинама, а у њима нико не живи. 3И то због њихове злобе коју су починили да би ме разгневили када су ишли да каде, служећи другим боговима, а које нису знали ни они, ни ви, ни ваши преци. 4А ја сам вам упорно слао све моје слуге, пророке, слао и говорио: молим вас, не радите ту одвратност коју мрзим! 5Али нису послушали, нису пригнули своје ухо да се врате од своје злобе и не каде другим боговима. 6Зато се излио мој гнев и јарост моја, распалише се на јудејске градове и улице Јерусалима. Постали су пуста рушевина све до дана данашњега.’
7Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ’Зашто себи зло велико наносите – сатирете људе, жене, децу и дојенчад из Јуде – и себи остатак не остављате? 8Јер ме гневите делима својих руку, кад кадите другим боговима у Египту, где сте дошли да живите; сатирете себе тако да сте постали проклетство и ругло међу свим народима на земљи. 9Зар сте заборавили злодела својих предака, злодела Јудиних царева и злодела свих њихових жена, али и своја злодела и злодела ваших жена која су почињена у Јуди и по улицама Јерусалима? 10Нисте се понизили до дана данашњег, нисте се бојали и нисте живели по мом Закону и по мојим одредбама које сам ставио пред вас и пред ваше претке.’
11Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Ево, окренућу лице према вама на пропаст и сатрћу све Јудејце. 12Одвешћу сав Јудин остатак, оне што су се окренули ка Египту, да тамо живе. Али скончаће свако у Египту од мача и глади, скончаће од најмањег до највећег од мача и глади. Умреће и биће клетва и ужас, проклетство и ругло. 13Казнићу оне што живе у Египту као што сам казнио Јерусалим мачем, глађу и помором. 14И неће бити бегунца и преживелог од остатка Јудејаца који су отишли да живе тамо, у Египат, да би се вратили у Јудину земљу. Иако им душа жуди да се врати, да тамо живе, неће се тамо вратити осим оних који побегну.’“
15На то су Јеремији одговорили сви мушкарци који су знали да им жене каде другим боговима, све жене које су тамо стајале у великом мноштву и сав народ који је живео у Патросу, у Египту: 16„Нећемо да слушамо реч коју си нам објавио у име Господње! 17Штавише, чинићемо све што смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице као што смо чинили и ми, наши преци, наши цареви и наши главари у градовима Јуде и по улицама Јерусалима. И имали смо да једемо, напредовали смо и нисмо видели зла. 18Јер откако смо престали да кадимо царици небеској и да јој изливамо жртве изливнице, свега нам је понестало, а од мача и глади пропадамо.“
19А жене су додале: „Када смо кадиле царици небеској, када смо јој изливале жртве изливнице, када смо јој спремале колаче према њеном лику и изливале јој жртве изливнице, зар смо то радиле без одобрења наших мужева?“
20Јеремија је рекао свем народу, мушкарцима и женама, свем народу који му је тако узвратио: 21„Зар се Господ није сетио, зар му није на ум пало то што сте кадили тамјаном у градовима Јуде и по улицама Јерусалима ви, ваши преци, ваши цареви, ваши главари и народ земље? 22Али Господ није могао да истрпи злобу вашу, дела и гадости које сте урадили. Зато вам се земља претворила у рушевину, пустош и проклетство у којој до данас нико не живи. 23Зато што сте кадили, грешили сте Господу. Нисте слушали Господњи глас, његов Закон и његове одредбе. Нисте живели по његовим сведочанствима и зато вас је снашла ова невоља, каква је данас.“
24Онда је Јеремија рекао свем народу и свим женама: „Чујте реч Господњу, сви Јудејци и ви који сте у Египту! 25Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Ви и ваше жене сте сами својим устима рекли и својим рукама испунили завет: штавише, чинићемо све шта смо обећали. Кадићемо царици небеској, изливаћемо јој жртве изливнице.
Стварно испуните своје завете и урадите по својим заветима! 26Зато чујте Господњу реч, сви Јудејци који живите у Египту: ево, заклињем се именом својим великим – каже Господ – неће више моје име бити зазвано устима било којег човека Јудејца у Египту, који говори: живота ми Господа Бога. 27Ево, бдећу над њима због зла а не због добра, па ће пропасти сваки Јудејац који је у Египту од мача и глади, све док не нестану. 28Мало ће бити оних који избегну мач и врате се из Египта у Јудину земљу. И знаће сав остатак Јудин, који су отишли да живе тамо у Египту, чија ће се реч остварити – моја или њихова.
29А ово је знак за вас – говори Господ – кад вас казним на овом месту. Тако ћете сигурно знати да ће се над вама остварити моја обећања о злу.’ 30Овако каже Господ: ’Ево, даћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његових непријатеља и у руке оних који му раде о глави. Тако сам дао и Седекију, цара Јуде, у руке његовог непријатеља Навуходоносора, цара Вавилона, који му је радио о глави.’“
