Иеремия в пустом колодце
1Шефатия, сын Маттана, Гедалия, сын Пашхура, Иегухал38:1 Евр.: «Юхал», вариант имени Иегухал., сын Шелемии, и Пашхур, сын Малхии, услышали то, что Иеремия говорил всему народу: 2«Так говорит Господь: „Все, кто останется в этом городе, умрут от меча, голода или мора, а все, кто выйдет к халдеям, уцелеют. Они спасут свои жизни и останутся в живых“. 3Так говорит Господь: „Этот город непременно достанется войску царя Вавилона, который захватит его“».
4И придворные сказали царю:
– Этого человека нужно предать смерти. Он лишает и воинов, которые остались в этом городе, и весь народ присутствия духа тем, что он говорит. Этот человек ищет этому народу не добра, а погибели.
5– Он в ваших руках, – ответил царь Цедекия. – Царь не может сделать ничего вопреки вашей воле.
6Они схватили Иеремию и бросили его в колодец Малхии, сына царя, который находился во дворе темницы. Они опустили Иеремию в колодец на веревках; там не было воды, только тина, и Иеремия погрузился в тину.
7Но кушит Эведмелех, сановник38:7 Или: «евнух». из царского дворца, услышал о том, что они бросили Иеремию в колодец, и когда царь сидел у Вениаминовых ворот, 8Эведмелех вышел из дворца и сказал ему:
9– Господин мой царь, эти люди совершили грех, так поступив с пророком Иеремией. Они бросили его в колодец, в котором его ждет голодная смерть, когда в городе не останется больше хлеба.
10Тогда царь повелел кушиту Эведмелеху:
– Возьми с собой отсюда тридцать человек и вытащи пророка Иеремию из колодца, прежде чем он умрет.
11Эведмелех взял с собой людей и пошел во дворец, в комнату под сокровищницей. Он взял там тряпье и изношенную одежду и спустил это на веревках в колодец к Иеремии. 12Кушит Эведмелех сказал Иеремии:
– Подложи это тряпье и изношенную одежду себе под мышки, под веревки.
Иеремия так и сделал, 13и его вытянули на веревках и подняли из колодца. После этого он остался в царской темнице.
Цедекия вновь просит совета у Иеремии
14Царь Цедекия послал за Иеремией, и привели пророка к третьему входу в Господень дом.
– Я хочу спросить у тебя кое-что, – сказал царь Иеремии. – Не скрывай ничего от меня.
15Иеремия сказал Цедекии:
– Если я отвечу тебе, разве ты не убьешь меня? Даже если я дам тебе совет, ты меня не послушаешь.
16Но царь Цедекия тайно поклялся Иеремии:
– Верно, как и то, что жив Господь, Который вложил в нас дыхание: я не убью тебя и не выдам тем, кто ищет твоей смерти.
17Тогда Иеремия сказал Цедекии:
– Так говорит Господь, Бог Сил, Бог Израиля: «Если ты сдашься полководцам царя Вавилона, твою жизнь пощадят, а этот город не сожгут, и ты, и твоя семья уцелеете. 18А если ты не сдашься полководцам царя Вавилона, этот город достанется халдеям, и они сожгут его, и ты сам не спасешься от их рук».
19Царь Цедекия сказал Иеремии:
– Я боюсь иудеев, которые перебежали к халдеям, ведь халдеи могут выдать меня им, и те меня растерзают.
20– Они тебя не выдадут, – сказал Иеремия. – Послушай Господа, сделай так, как я тебе сказал. Тогда ты будешь благополучен и останешься жив. 21А если ты откажешься сдаться, то вот что открыл мне Господь: 22всех женщин, которые остались во дворце царя Иудеи, выведут к военачальникам царя Вавилона. Эти женщины будут говорить тебе:
«Сбили с пути тебя и одолели
твои преданные друзья.
Твои ноги погрузились в грязь;
твои друзья тебя покинули».
23Всех твоих жен и детей выведут к халдеям. Ты и сам не спасешься от их рук, но будешь схвачен царем Вавилона, а этот город будет сожжен38:23 Или: «из-за тебя сожжен»..
24Тогда Цедекия сказал Иеремии:
– Пусть никто не знает об этом разговоре, иначе ты умрешь. 25Если приближенные, узнав, что я говорил с тобой, придут к тебе и скажут: «Поведай нам, что ты сказал царю, и что сказал тебе царь. Не скрывай от нас ничего, иначе мы тебя убьем», 26то скажи им: «Я просил царя не отправлять меня обратно в дом Ионафана, чтобы мне не умереть там».
27Все приближенные собрались к Иеремии расспросить его, и он сказал им все так, как велел ему царь. Тогда они ему ничего не сказали, так как никто не слышал, о чем он говорил с царем.
28И Иеремия оставался в царской темнице до того дня, пока Иерусалим не был взят.
Јеремија бачен у јаму
1Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: 2„Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ 3Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“
4Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“
5На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“
6Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.
7Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима 8Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: 9„Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“
10На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“
11Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. 12Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. 13Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.
Седекија поново испитује Јеремију
14Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“
15Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“
16Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“
17На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. 18А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“
19Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“
20Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. 21А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: 22’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:
„Завели су те
и надвладали твоји вајни пријатељи!
Ноге су ти заглибили у блато,
а они се измакоше и окретоше.“
23Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“
24На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. 25Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ 26А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“
27Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.
28Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.
Био је тамо кад је Јерусалим освојен.
