Мудрые наставления
1Доброе имя лучше превосходного благовония,
и день смерти лучше дня рождения.
2Лучше ходить в дом плача,
чем ходить в дом пира,
потому что смерть – участь каждого человека,
и кто жив, пусть размышляет об этом.
3Печаль лучше смеха,
потому что печальное лицо полезно сердцу.
4Сердце мудрого в доме плача,
а сердце глупого в доме веселья.
5Лучше внимать обличению мудреца,
чем слушать песню глупцов,
6потому что смех глупцов –
словно треск горящего хвороста под котлом.
И это тоже суета.
7Притеснение превращает мудрого человека в глупца,
и взятка портит сердце.
8Конец дела лучше его начала,
терпение лучше гордости.
9Не спеши впадать в гнев,
потому что гнев обитает в сердце глупцов.
10Не спрашивай: «Почему прежние дни были лучше сегодняшних?» –
не от мудрости задают такие вопросы.
11Мудрость – хороша, как и наследство,
и приносит пользу тем, кто видит солнце.
12Мудрость защищает так же, как и деньги,
но ее превосходство в том,
что она сохраняет жизнь ее владельцу.
13Посмотри на дела Божии:
кто может выпрямить то,
что Он сделал кривым?
14В благополучные дни будь счастлив,
а в дни горестные знай:
и то, и другое сотворил Бог,
чтобы человек не мог постичь того,
что будет после него.
15В моей суетной жизни я видел всякое:
праведника, гибнущего в своей праведности,
и нечестивого, живущего долго в своем беззаконии.
16Не будь чересчур праведным
и не выставляй себя слишком мудрым.
Зачем тебе губить себя?
17Также не слишком предавайся злу
и не будь глупым.
Зачем тебе умирать раньше времени?
18Хорошо придерживаться первого совета
и не упускать из виду второго –
боящийся Бога избежит всех7:18 Или: «следует им обоим». бед.
19Мудрость делает мудреца сильнее,
чем десять правителей города.
20Нет праведного человека на земле,
который всегда бы поступал правильно
и никогда бы не грешил.
21Не обращай внимание на каждое сказанное слово,
иначе можешь услышать, как раб твой злословит тебя.
22Ты знаешь в сердце своем,
что часто и сам злословил других.
23Все это испытал я мудростью и сказал:
«Я твердо решил стать мудрым»,
но мудрость была так далека от меня!
24Далека она и глубока, глубока –
кто может постичь ее?
25И решил я понять, исследовать и изыскать
мудрость и рассуждение,
и убедиться, что быть нечестивым – глупо
и быть нерассудительным – безумно.
26И нашел я, что горше смерти
та женщина, что подобна сети,
чье сердце – ловушка
и чьи руки – оковы.
Человек, угодный Богу, избежит ее,
а грешник будет ею пойман.
27Вот что я нашел, – сказал Екклесиаст, – слагая одно с другим, чтобы найти разумное объяснение:
28я все искал, но не находил –
я нашел лишь одного праведного мужчину среди тысячи,
но ни одной праведной женщины7:28 Соломон женился или имел в качестве наложниц 1 000 женщин, которые отвернули его сердце от Бога. Этот стих, возможно, ссылается на ту печаль, которая появилась из-за этого в его жизни (см. 3 Цар. 11:3)..
29Вот что удалось мне найти:
Бог сотворил человека праведным,
а люди пустились во многие помыслы.
Мудрост
1Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
15Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:
праведника који страда у својој праведности
и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16Не буди претерано праведан
и не чини себе премудрим.
Зашто би се упропастио?
17Не буди претерано зао
и не буди луд.
Зашто би умро кад ти време није?
18Добро је да се држиш овог савета,
а и претходни не испуштај из руке.
Јер ко се боји Бога спасава се од свега.
19Мудрост мудроме пружа више снаге
него десеторици владара што су у граду.
20Стварно, нема на земљи праведног човека
који чини добро и не греши.
21Елем, не мари за приче што их људи причају,
да не би чуо како те твој слуга куне.
22Јер, срце твоје зна
да си често и ти клео друге.
23И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:
„Бићу мудар!“
Али, то је било далеко од мене.
24Шта год да се збива је далеко и предубоко.
Ко ће то да докучи?
25Тако сам срцем настојао да сазнам,
да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
и лудост безумља.
26И открио сам да је жена,
која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
док грешника она хвата.
27Гле, то сам открио – говори проповедник –
док сам ствари по ствари тражио смисао,
28за којим истрајно трагам душом
и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
али жену међу свим овима нашао нисам.
29Ето, једно сам открио:
Бог је људе створио честитима,
али они којекакве сплетке траже.
