Речь Стефана перед Высшим Советом
1Затем первосвященник спросил Стефана:
– Это так?
2Стефан ответил:
– Братья и отцы! Выслушайте меня. Бог славы явился нашему праотцу Аврааму, когда он жил еще в Месопотамии – до того, как он поселился в Харране. 3«Оставь свою страну и своих родственников, – сказал Он ему, – и иди в землю, которую Я тебе укажу»7:3 См. Быт. 12:1. Возможно, что это повеление Бог дал Авраму еще в Уре Халдейском, а позже повторил его уже в Харране.. 4Авраам покинул страну халдеев и поселился в Харране. Оттуда, после смерти его отца, Бог переселил Авраама в страну, в которой вы сейчас живете7:4 См. Быт. 11:31-32; 12:4-5.. 5Он не дал ему здесь никакого наследия, не дал земли даже на ширину ступни7:5 См. Втор. 2:5.. Но Бог обещал дать эту землю во владение ему и его потомкам, хотя в то время у Авраама не было ребенка. 6Бог говорил ему: «Твои потомки будут странниками в чужой земле; они будут обращены в рабство и будут терпеть зло четыреста лет. 7Но Я накажу народ, поработивший их, – сказал Бог, – и тогда они выйдут оттуда и будут служить Мне на этом месте»7:6-7 См. Быт. 15:13-14. См. также Исх. 3:12. Эти слова Бога исполнились, когда Моисей вывел свой народ из Египта (Исх. 14; Деян. 7:17-36).. 8Затем Он дал Аврааму завет обрезания7:8 Об установлении обряда обрезания написано в Быт. 17:9-14.. Авраам стал отцом Исаака и обрезал его на восьмой день после рождения, Исаак же стал отцом Иакова, а Иаков – двенадцати патриархов7:8 Или: «Исаак же обрезал Иакова, а Иаков – двенадцать патриархов»..
9Патриархи из зависти к Иосифу продали его в Египет. Но Бог был с ним 10и избавил его от всех бед. Он дал Иосифу мудрость и помог ему заслужить расположение фараона, царя Египта. Тот сделал Иосифа правителем всего Египта и всего своего дома. 11Затем во всем Египте и в Ханаане начался голод и великое бедствие, и наши праотцы не могли найти пищи. 12Когда Иаков услышал о том, что в Египте есть зерно, он послал туда наших праотцев в первый раз. 13Когда они пришли во второй раз, Иосиф открылся своим братьям, и фараон узнал о родственниках Иосифа. 14После этого Иосиф послал за своим отцом Иаковом и за всеми своими родственниками, которых насчитывалось семьдесят пять человек. 15Иаков пришел в Египет, где умерли и он, и наши праотцы. 16Тела их были перенесены в Шехем и положены в гробницу, которую Авраам купил за серебро у сыновей Хамора в Шехеме7:9-16 История жизни Иосифа записана в Быт. 37; 39–50..
17По мере того как приближалось время исполнения обещаний, данных Богом Аврааму, возрастала численность нашего народа в Египте. 18Так продолжалось, пока в Египте не пришел к власти другой царь, который не знал про Иосифа. 19Он притеснял наших предков, действуя с коварством против нашего народа: он заставлял их выбрасывать новорожденных младенцев, чтобы те умирали.
20В это время родился Моисей, прекрасный перед Богом. Три месяца его вскармливали в отцовском доме, 21а когда вынуждены были расстаться с ним, его подобрала дочь фараона и воспитала, как своего собственного сына. 22Моисей был научен всей египетской мудрости; он был силен и в слове, и в деле7:18-22 См. Исх. 1:1–2:10.. 23Когда ему было сорок лет, он решил навестить своих братьев израильтян. 24Увидев, что одного из них обижает египтянин, он вступился и отомстил, убив обидчика. 25Моисей думал, его братья поймут, что Бог через него дает им избавление, но они не поняли. 26На следующий день Моисей увидел, как двое израильтян дерутся. Он попытался помирить их. «Вы же братья, – говорил он, – зачем вы обижаете друг друга?» 27Тогда обидчик оттолкнул Моисея и сказал: «Кто поставил тебя начальником и судьей над нами? 28Или ты хочешь убить и меня, как вчера убил египтянина?» 29Услышав такие слова, Моисей бежал и поселился в мадианской земле как чужеземец. Там у него родились два сына7:23-29 См. Исх. 2:11-25; 18:2-4..
30Через сорок лет Моисею явился Ангел в пламени горящего тернового куста в пустыне, недалеко от горы Синай. 31Моисей был поражен, когда это увидел. Он подошел ближе, чтобы лучше рассмотреть, и услышал голос Господа: 32«Я Бог твоих отцов, Бог Авраама, Исаака и Иакова». Моисей дрожал от страха и не решался поднять глаз. 33Господь сказал ему: «Сними свою обувь, потому что место, на котором ты стоишь, – святая земля7:33 Это согласуется с древним обычаем, до сих пор распространенным во многих странах Востока, где перед молитвой к Создателю принято разуваться.. 34Я увидел угнетение Моего народа в Египте и услышал их стоны. Я сошел, чтобы освободить их. А теперь иди, Я посылаю тебя в Египет»7:30-34 См. Исх. 3:1-10..
35Того самого Моисея, которого они отвергли и о котором говорили: «Кто поставил тебя начальником и судьей?»7:35 См. Исх. 2:14. – Бог посылал теперь как вождя и избавителя через Ангела, Который явился ему в терновом кусте. 36Моисей вывел их из Египта, совершая чудеса и знамения в Египте, у Красного моря и в пустыне на протяжении сорока лет. 37Этот же самый Моисей сказал израильтянам: «Из ваших же братьев Бог поставит вам Пророка подобного мне»7:37 См. Втор. 18:15.. 38Он, Моисей, – тот самый человек, который был с народом Израиля, собранным в пустыне; он был там с Ангелом, Который говорил с ним на горе Синай, и с нашими отцами. Он принял живые слова, чтобы передать их нам.
39Наши отцы, однако, отказались повиноваться ему, но отвергли его и захотели вернуться в Египет. 40Они сказали Аарону: «Сделай нам богов, которые пойдут перед нами, потому что мы не знаем, что приключилось с этим Моисеем, выведшим нас из Египта»7:40 См. Исх. 32:1, 23.. 41В те дни они сделали золотого тельца, принесли этому идолу жертву и радовались делу своих рук. 42Бог же отвернулся от них и оставил их поклоняться небесным телам, как об этом написано в Книге Пророков:
«Приносили ли вы Мне заклания и жертвы
в течение сорока лет в пустыне, дом Израиля?
43Вы взяли с собой шатер Молоха7:43 Молох – аммонитский бог, в жертвы которому приносились дети. По Закону за поклонение Молоху израильтянам грозила смертная казнь (см. Лев. 18:21; 20:2-5).,
звезду вашего бога Ремфана
и изображения, которые вы сделали для поклонения.
Поэтому Я пошлю вас в плен дальше Вавилона»7:42-43 См. Ам. 5:25-27 со сноской..
44У наших отцов в пустыне была скиния свидетельства, сделанная согласно указаниям, которые Бог дал Моисею, и по образцу, который увидел Моисей. 45Получив эту скинию, наши отцы, под предводительством Иисуса Навина, внесли ее во владения народов, которых Бог изгнал перед ними. И так было до времен царствования Давида, 46который был любим Богом и просил у Него позволения найти жилище для Бога Иакова7:46 В некоторых древних рукописях: «для дома Иакова».. 47Однако дом Ему построил Соломон. 48Но Всевышний не живет в домах, построенных людьми. Пророк говорит об этом:
49«Небеса – престол Мой,
и земля – подножие ног Моих!
Какой вы можете построить Мне дом? –
говорит Господь. –
Где может быть место отдыха для Меня?
50Разве не Моей рукой все это сотворено?»7:49-50 См. Ис. 66:1-2.
51Вы – упрямый народ с необрезанными сердцами и ушами!7:51 Люди с необрезанными сердцами и ушами – это метафора, обозначающая людей непокорных Богу. Вы всегда противитесь Святому Духу, как и ваши отцы! 52Кого из пророков ваши отцы не преследовали? Они убили тех, кто предсказывал пришествие Праведного, предателями и убийцами Которого стали теперь вы! 53Приняв Закон, переданный вам через ангелов, вы не соблюли его.
Убийство Стефана
54Услышав это, они пришли в ярость и начали скрежетать зубами от злости на Стефана. 55Стефан же, исполненный Святого Духа, поднял глаза к небу и увидел славу Божью и Иисуса, стоящего по правую руку от Бога7:55 См. Пс. 109:1..
56– Смотрите, – сказал он, – я вижу открытые небеса и Сына Человеческого, стоящего по правую руку от Бога!
57Тогда они все вместе, заткнув уши, с громким криком бросились на него. 58Они выволокли Стефана за пределы города и стали бросать в него камни. Свидетели обвинения оставили свои плащи у ног молодого человека по имени Савл. 59Когда они бросали в Стефана камни, тот молился:
– Господь Иисус, прими дух мой!
60Потом он пал на колени и громко воскликнул:
– Господи, не наказывай их за этот грех!
С этими словами он умер.
Стефанов говор
1Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ 2Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Аврахаму у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’
4Аврахам је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.
6Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: 7’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ 8Бог је онда са Аврахамом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.
9Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим 10и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.
11Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. 12Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. 13Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. 14Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. 15Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. 16Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Аврахам био купио од Еморових синова за одређену своту.
17Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Аврахаму. Народ је растао и множио се у Египту, 18све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. 19Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. 20У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. 21Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. 22Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.
23Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. 24Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. 25Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. 26Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’
27Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? 28Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ 29На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.
30После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. 31Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: 32’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.
33Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. 34Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’
35Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. 36Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.
37То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ 38Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.
39Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. 40Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ 41Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. 42Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:
’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе
у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
43Не, него сте носили Молохов шатор
и звезду бога вашег Рефана;
ликове које сте начинили да им се клањате.
Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’
44Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.
48Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:
49’Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања? – пита Господ.
50Није ли све то моја рука начинила?’
51О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“
Стефанова смрт
54Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“
57На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.
59Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
