Служение Павла в Эфесе
1В то время, когда Аполлос был в Коринфе, Павел, пройдя через горные области, пришел в Эфес. Там он встретил нескольких учеников.
2– Приняли ли вы Святого Духа, когда поверили? – спросил он их.
– Мы даже и не слышали о том, что существует Святой Дух, – ответили те.
3Тогда Павел спросил:
– Во что же вы были крещены?
– В крещение Иоанна, – ответили они.
4Павел сказал:
– Крещение Иоанна было крещением покаяния. Он призывал народ верить в Того, Кто должен был прийти после него, то есть в Иисуса.
5Когда они услышали об этом, они приняли крещение во имя Господа Иисуса. 6И когда Павел возложил на них руки, на них сошел Святой Дух. Они тогда начали говорить другими языками и пророчествовать. 7Всего их было около двенадцати человек.
8Павел три месяца смело говорил в синагоге, беседуя с людьми о Божьем Царстве, и убеждал их. 9Некоторые из них, однако, ожесточались и отказывались верить, перед всеми браня Путь Иисуса. Тогда Павел оставил их. Он отделил учеников и ежедневно беседовал с ними в школе19:9 Или: «в зале для лекций» Тиранна. 10Так продолжалось два года, и все иудеи и греки, жившие в провинции Азия, слышали слово Господа.
11Бог совершал через Павла необыкновенные чудеса. 12Больным давали прикоснуться к платкам и фартукам, к которым прежде прикасался Павел, и у них проходили болезни, и злые духи выходили из них. 13Некоторые из бродячих иудейских заклинателей тоже попробовали призывать над одержимыми имя Господа Иисуса. Они говорили:
– Заклинаю вас Иисусом, Которого возвещает Павел.
14Это делали и семь сыновей Скевы, иудейского первосвященника. 15Но злой дух ответил им:
– Иисуса я знаю, и Павел мне известен, а вы кто такие?
16И человек, в котором был злой дух, набросился на них с такой силой, что одолел их всех, и они выбежали из дома голые и израненные. 17Когда об этом узнали иудеи и греки, жившие в Эфесе, их охватил страх, и они стали относиться к имени Господа Иисуса с большим почтением. 18Многие из поверивших приходили и открыто признавались в своих делах. 19А многие занимавшиеся прежде волшебством приносили свои колдовские свитки и перед всеми сжигали их. Когда подсчитали общую стоимость всех сожженных свитков, то она оказалась в пятьдесят тысяч19:19 Драхма – древнегреческая серебряная монета, по стоимости примерно равная дневной плате наемного работника. Греческая драхма равнялась одному римскому динарию. драхм. 20Так слово Господне распространялось и набирало силу.
Бунт в Эфесе
21После всего этого Павел решил отправиться в Иерусалим через Македонию и Ахаию.
– После того как я побываю в Иерусалиме, мне нужно посетить и Рим, – говорил он.
22Он послал в Македонию двух помощников, Тимофея и Эраста, а сам еще на некоторое время остался в провинции Азия.
23В это время произошел большой мятеж из-за Пути. 24Человек по имени Димитрий, серебряных дел мастер, изготовлял из серебра модели храма богини Артемиды и тем самым давал местным ремесленникам возможность заработать. 25Он созвал их и других подобных мастеров и сказал:
– Вы знаете, что эта работа дает нам хорошую прибыль. 26Но вы видите и слышите, что этот Павел убедил и ввел в заблуждение многих людей не только здесь в Эфесе, но и по всей провинции Азия. Он говорит, что боги, сделанные руками, – это вовсе не боги. 27Это грозит не только тем, что наше ремесло потеряет свое доброе имя, но и что храм великой богини Артемиды уже ничего не будет значить. И сама богиня, которую почитает вся провинция Азия и весь мир, будет лишена божественного величия!
28Услышав это, они в ярости стали кричать:
– Велика Артемида Эфесская!
29Вскоре весь город пришел в движение. Люди схватили спутников Павла, македонян Гая и Аристарха, и все единодушно ринулись в театр. 30Павел хотел выйти к народу, но ученики ему не позволили. 31Даже некоторые из представителей провинциальной власти, друзья Павла, передали ему просьбу не появляться в театре.
32Собравшиеся были в замешательстве, потому что одни кричали одно, другие другое. Большинство же вообще не знали, зачем пришли. 33Из толпы вытолкнули вперед Александра – это сделали иудеи. Александр жестом призвал народ к тишине, чтобы сказать защитную речь. 34Но когда все узнали, что он иудей, то стали в один голос кричать:
– Велика Артемида Эфесская!
И кричали около двух часов. 35Тогда к народу вышел один из начальников города. Он успокоил их и сказал:
– Эфесяне, разве не известно всему миру, что город Эфес является хранителем храма великой Артемиды и упавшего с небес ее изображения? 36Это неопровержимый факт. Поэтому вы должны успокоиться и не поступать опрометчиво. 37Вы привели сюда этих людей, хотя ни один из них не обокрал храма и не оскорбил нашей богини. 38Если у Димитрия и у других мастеров на кого-либо жалоба, то у нас для этого есть суд и власти. Туда вы можете приносить обвинения друг на друга. 39Если у вас есть еще какие-либо вопросы, то представьте их на рассмотрение законного собрания. 40Есть опасность, что после сегодняшних событий нас могут обвинить в мятеже, и в таком случае нам нечем будет оправдаться.
С этими словами он распустил собрание.
Догађаји у Ефесу
1Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике 2и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“
Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“
3„Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.
„Јовановим крштењем“ – одговорише му.
4На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ 5Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. 7Било их је укупно дванаест људи.
8Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. 9Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. 10Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу. 11Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, 12тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.
13А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ 14То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. 15Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ 16Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и израњавани побегли из те куће.
17Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. 18Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. 19Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. 20Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.
21Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога – рекао је Павле – морам да видим и Рим.“ 22Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.
Побуна у Ефесу
23Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег. 24Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама. 25Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла, 26а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови. 27Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“
28Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ 29Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха. 30Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили. 31Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.
32Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили. 33Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом. 34Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.
35Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето. 37Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу. 38Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже. 39Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини. 40Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“
41После ових речи је распустио скуп.
