Объяснение Петра на Совете в Иерусалиме
1Апостолы и братья в Иудее услышали о том, что язычники тоже приняли слово Божье. 2Поэтому, когда Петр пришел в Иерусалим, верующие из обрезанных стали упрекать его.
3– Ты ходил к необрезанным и ел с ними, – говорили они.
4Тогда Петр начал подробно объяснять им, как все произошло.
5– Я был в городе Яффе и молился, – сказал он, – и в это время у меня было видение: нечто вроде большого полотна, которое за четыре конца спускалось с неба прямо туда, где я находился. 6Заглянув в него, я увидел четвероногих животных и зверей, пресмыкающихся и птиц. 7Потом я услышал голос, который говорил мне: «Встань, Петр, заколи и ешь». 8Я же ответил: «Ни в коем случае, Господи! Никогда я не брал в рот ничего оскверненного или нечистого». 9Голос с неба сказал мне во второй раз: «Не называй нечистым то, что Бог очистил». 10Так повторялось три раза, и затем полотно было опять поднято на небо. 11В тот же момент у дома, где я находился, остановились три человека, посланные ко мне из Кесарии. 12Дух велел мне идти с ними, не раздумывая. Вот эти шесть братьев тоже пошли со мной, и мы пришли в дом того, кто меня позвал. 13Он рассказал нам о том, как он видел у себя ангела. Ангел сказал ему: «Пошли людей в Яффу за Симоном, которого называют Петром, 14и он расскажет вам о том, как ты и все твои домашние будете спасены». 15Когда я начал говорить, на них сошел Святой Дух так же, как Он сошел вначале и на нас. 16Тогда я вспомнил слова Господа: «Иоанн крестил водой, а вы будете крещены Святым Духом». 17Поэтому, если Бог дал им тот же дар, что и нам, поверившим в Господа Иисуса Христа, то кто я такой, чтобы препятствовать Богу?
18Когда они это выслушали, у них не осталось больше возражений, и они прославили Бога, говоря:
– Значит, Бог дал покаяние и язычникам, чтобы они получили жизнь!
Церковь в Антиохии
19А верующие, рассеянные гонением, которое началось из-за Стефана, дошли до Финикии, Кипра и Антиохии, проповедуя только иудеям. 20Однако некоторые из них, уроженцы Кипра и Кирены, пришли в Антиохию и начали рассказывать Радостную Весть о Господе Иисусе также и грекам11:20 Или: «грекоязычным иудеям».. 21Рука Господня была с ними, и очень многие поверили и обратились к Господу.
22Весть об этом дошла и до церкви в Иерусалиме. Оттуда послали в Антиохию Варнаву. 23Когда Варнава прибыл и увидел милость Божью, он обрадовался и убеждал всех оставаться в своих сердцах верными Господу. 24Варнава был добрым человеком, полным Святого Духа и веры, и множество людей пришло к вере в Господа. 25Затем Варнава пошел в Тарс, чтобы разыскать там Савла. 26И когда он нашел его, то привел его в Антиохию. Целый год они оставались в антиохийской церкви и учили множество народа. Именно в Антиохии учеников стали впервые называть христианами.
27В это время из Иерусалима в Антиохию пришли несколько пророков. 28Один из них, по имени Агав, встал и Духом предсказал, что по всей земле будет страшный голод, что и случилось во время правления Клавдия11:28 Клавдий был римским императором с 41 по 54 гг.. 29Поэтому ученики решили послать помощь братьям, живущим в Иудее, каждый по своим возможностям. 30Так они и сделали, послав Варнаву и Савла доставить собранные деньги и вручить их старейшинам.
Петров извештај јерусалимској цркви
1Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. 2Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: 3„Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“
4Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: 5„Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. 6Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. 7Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’
8Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’
9Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ 10Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.
11Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. 12Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. 13Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. 14Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’
15Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. 16Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ 17Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“
18Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“
Црква у Антиохији
19А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. 20Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. 21Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.
22Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. 23Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. 24Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.
25Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. 26Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“
27Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. 28Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. 29Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. 30Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.
