Великий потоп
1Господь сказал Ною:
– Войди в ковчег со всей семьей, потому что Я вижу, что среди всех живущих ныне лишь ты праведен предо Мной. 2Возьми с собой по семь пар7:2-3 Или: «семь». каждого вида чистых животных, и по паре от каждого вида нечистых, 3и по семь пар каждого вида птиц, самцов и самок, чтобы сохранить их виды на земле. 4Через семь дней Я пошлю дождь на землю на сорок дней и сорок ночей; и Я сотру с лица земли всех живых существ, которых Я создал.
5Ной сделал все, как повелел ему Господь.
6Когда воды потопа пришли на землю, Ною было шестьсот лет. 7Ной, его сыновья, его жена и жены его сыновей вошли в ковчег, чтобы спастись от потопа. 8Чистые и нечистые животные, птицы и все пресмыкающиеся 9пришли к Ною и вошли в ковчег парами: самец и самка, как повелел Ною Бог. 10Семь дней спустя воды потопа хлынули на землю.
11На шестисотый год жизни Ноя, в семнадцатый день второго месяца, прорвались все источники великой бездны, раскрылись окна неба, 12и дождь лил на землю сорок дней и сорок ночей.
13В тот самый день и вошли в ковчег Ной, его сыновья Сим, Хам и Иафет, жена Ноя и жены трех его сыновей. 14С ними вошли все виды животных: дикие звери, домашний скот, все пресмыкающиеся, все птицы, все крылатые существа. 15Все, в ком дышит жизнь, пришли к Ною и вошли в ковчег парами, 16самец и самка, как велел Ною Бог. И тогда Господь затворил за ним дверь.
17Потоп был на земле сорок дней, и воды, прибывая, подняли ковчег высоко над землей. 18Воды все прибывали и настолько поднялись, что ковчег поплыл. 19Они так высоко поднялись на земле, что покрыли все высокие горы под небом. 20Воды поднялись и покрыли все горы выше, чем на пятнадцать локтей7:20 Около 7,5 м.. 21Все живое, что двигалось по земле, погибло – птицы, скот, дикие звери, все пресмыкающиеся и все люди. 22Все на суше, в чьих ноздрях было дыхание жизни, умерло; 23всякое живое существо на земле было уничтожено: люди и звери, пресмыкающиеся и птицы небесные. Остался только Ной и те, кто были с ним в ковчеге. 24Потоп набирал силу на земле сто пятьдесят дней.
1Тада Господ рече Ноју: „Уђи у пловило ти и цела твоја породица, јер видим да си ти једини праведан преда мном у овом нараштају. 2Од свих чистих животиња узми са собом по седам парова: мужјака са женком, а од животиња које нису чисте узми по пар: мужјака са женком. 3Исто тако и од свих птица небеских узми по седам парова: мужјака са женком, да би им се сачувало потомство на целој земљи. 4Наиме, за седам дана ћу пустити кишу да пада на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи, те ћу истребити с лица земље свако живо биће које сам начинио.“
5Ноје учини све како му је Господ заповедио.
6Ноју је било шест стотина година када је потоп дошао на земљу. 7Због вода потопа Ноје уђе у пловило са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 8Од свих чистих животиња и од животиња које нису чисте, од птица и од свега што пузи по земљи, 9уђе к Ноју у пловило по двоје, мужјак и женка, као што је Бог заповедио Ноју. 10Када се навршило седам дана, навале воде потопа на земљу.
11Шестстоте године Нојевог живота, другог месеца, седамнаестога дана тог месеца, провале сви извори великог бездана и отворе се сва окна на небесима. 12Киша је пљуштала по земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13Тог истог дана7,13 Изворни приповедачки стил наизглед противуречи времену уласка Ноја и породице у пловило, према стиховима 1-4. уђу у пловило Ноје и његови синови: Сим, Хам и Јафет, Нојева жена и три жене његових синова. 14Са њима су ушле све животиње по својим врстама: стока, гмизавци што пузе по земљи и свакојаке птице, све што има крила. 15Ушли су к Ноју у пловило двоје по двоје од сваког бића што у себи има дах живота. 16Животиње које су ушле унутра биле су пар: мушко и женско од сваког бића, баш као што је Бог заповедио Ноју. Затим је Господ затворио врата за њим.
17Потоп је трајао на земљи четрдесет дана. Вода је непрестано расла, тако да је понела пловило које се одигло од земље. 18Вода је наваљивала и подигла се високо над земљом, па је пловило почело да плови по површини воде. 19Вода је наваљивала све јаче и јаче над земљом, те је прекрила све највише горе под целим небом. 20Набујала вода се уздигла петнаест лаката7,20 Око 7.5 m. поврх гора. 21Тако су изгинула сва бића која се крећу по земљи: птице, стока, звери, сви гмизавци и сви људи. 22Све што је у својим ноздрвама имало дах живота, све што је било на копну, изгинуло је. 23Господ је истребио сва жива бића с лица земље: људе, животиње, гмизавце и птице на небу – све њих је истребио са земље. Остао је само Ноје и они што су били с њим у пловилу.
24Стотину педесет дана је вода господарила земљом.
