Иаков встречается с Исавом
1Иаков посмотрел и увидел, что идет Исав и с ним четыреста человек. Он разделил детей между Лией, Рахилью и двумя служанками. 2Он поставил служанок и их детей впереди, Лию и ее детей за ними, а Рахиль с Иосифом позади всех. 3Сам же он пошел вперед и, приближаясь к брату, поклонился до земли семь раз.
4Но Исав побежал Иакову навстречу, обнял его, бросился ему на шею и расцеловал его, и они заплакали. 5Исав посмотрел, увидел женщин и детей и спросил:
– Кто это с тобой?
Иаков ответил:
– Это дети, которых Бог милостиво дал твоему слуге.
6Подошли служанки со своими детьми и поклонились. 7Потом подошли и поклонились Лия и ее дети. После всех подошли Иосиф и Рахиль и тоже поклонились.
8Исав спросил Иакова:
– Почему ты послал все эти стада мне навстречу?
– Я хотел найти расположение в твоих глазах, мой господин, – ответил он.
9Исав сказал:
– У меня всего вдоволь, брат. Оставь свое себе.
10– Нет, прошу тебя! – сказал Иаков. – Если я нашел расположение в твоих глазах, то прими от меня этот дар. Для меня видеть твое лицо – это как увидеть лицо Бога, ты ведь принял меня так милостиво. 11Пожалуйста, прими от меня эти дары, потому что Бог был милостив ко мне, и у меня есть все, что мне нужно.
Иаков настаивал, и Исав принял дары. 12Потом Исав сказал:
– Идем, пора отправляться в путь, я буду держаться рядом с тобой.
13Но Иаков ответил:
– Мой господин знает, что дети слабы и что я должен заботиться о дойных овцах и коровах: если их сильно гнать хотя бы один день, то животные погибнут. 14Так что пусть мой господин идет впереди своего слуги, а я пойду медленно, как смогут идти стада впереди меня и как смогут идти дети, пока не приду к моему господину в Сеир.
15Исав сказал:
– Позволь мне оставить с тобой несколько моих людей.
– Зачем же? – спросил Иаков. – Достаточно и того, что я нашел расположение в глазах моего господина.
16Так что Исав в тот же день отправился в обратный путь к себе в Сеир. 17Иаков же пошел в Суккот, где он построил себе жилище и сделал шалаши для скота. Вот почему это место называется Суккот33:17 По-еврейски это название означает «шалаши»..
18Иаков благополучно прибыл в город Шехем в Ханаане – придя из Паддан-Арама – и поселился перед городом. 19За сто кесит33:19 Кесита – древняя денежная мера неизвестного веса и достоинства. он купил у сыновей Хамора, отца Шехема, участок земли, на котором поставил свой шатер. 20Там он установил жертвенник и назвал его «Бог, Бог Израиля».
Сусрет Јакова и Исава
1Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње. 2Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље. 3А он сам је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.
4Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче. 5Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ – упитао је.
„Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ – одговори Јаков.
6Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле. 7Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.
8Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“
Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“
9Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“
10„Немој, молим те – рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио. 11Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.
12„Кренимо на пут – рече Исав – и ја ћу путовати с тобом.“
13Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути. 14Зато нека мој господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“
15Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“
Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“
16Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир. 17Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот33,17 Сокот значи склоништа..
18Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом. 19Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита33,19 Кесит: комад некованог сребра, претеча новца. купио комад земље, где је поставио свој шатор. 20Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.
