New Russian Translation

Ruth 1

Переселение Элимелеха и его семьи в Моав

1В дни, когда правили судьи[a], в стране случился голод, и один человек из Вифлеема в Иудее вместе со своей женой и двумя сыновьями отправился жить в страну Моав[b]. 2Этого человека звали Элимелех, его жену – Ноеминь, а двоих его сыновей – Махлон и Хилеон. Они были ефрафяне из Вифлеема, что находится в Иудее. Они пришли в Моав и жили там.

3Элимелех, муж Ноемини, умер, и она осталась с двумя сыновьями. 4Они женились на моавитянках – одну из них звали Орфа, а другую Руфь. После того как они прожили там около десяти лет, 5Махлон и Хилеон тоже умерли, и Ноеминь осталась без своих сыновей и мужа.

Ноеминь возвращается в Вифлеем

6Услышав в Моаве, что Господь пришел на помощь Своему народу, дав им пищу, Ноеминь со своими снохами приготовилась вернуться домой. 7Вместе со своими снохами она покинула место, где жила, и отправилась в дорогу, которая должна была привести их обратно в землю Иуды.

8Ноеминь сказала своим снохам:

– Возвратитесь каждая в дом своей матери. Пусть Господь будет милостив к вам, как вы были милостивы к вашим умершим и ко мне. 9Пусть Господь даст каждой из вас найти пристанище в доме у нового мужа.

Она поцеловала их, и они громко заплакали 10и сказали ей:

– Мы вернемся с тобой к твоему народу.

11Но Ноеминь сказала:

– Возвратитесь домой, мои дочери. Зачем вам идти со мной? Разве у меня будут другие сыновья, которые смогут стать вам мужьями? [c]12Возвратитесь домой, мои дочери; я уже слишком стара, чтобы у меня был другой муж. Даже если бы я думала, что у меня еще есть надежда, – даже если бы этой ночью я была с мужем, а потом родила сыновей, – 13разве вам можно ждать, пока они вырастут? Можно ли вам оставаться все это время незамужними? Нет, мои дочери. Моя горечь слишком тяжела для вас, потому что рука Господня обратилась против меня!

14И тут они снова громко заплакали. И Орфа поцеловала свою свекровь на прощание, но Руфь осталась с ней.

15– Смотри, – сказала Ноеминь, – твоя невестка возвращается к своему народу и своим богам. Возвращайся и ты с ней.

16Но Руфь ответила:

– Не уговаривай меня покинуть тебя или отвернуться от тебя. Куда пойдешь ты, туда и я, и где ты остановишься, там остановлюсь и я. Твой народ будет моим народом и твой Бог – моим Богом. 17Где умрешь ты, умру и я, и там буду похоронена. Пусть Господь сурово накажет меня[d], если что-нибудь кроме смерти разлучит меня с тобой.

18Когда Ноеминь поняла, что Руфь твердо решилась идти с ней, она перестала ее уговаривать.

19И обе женщины пошли дальше, пока не пришли в Вифлеем. Когда они пришли в Вифлеем, весь город пришел в движение из-за них, и женщины восклицали:

– Неужели это Ноеминь?

20– Не зовите меня Ноеминь[e], – сказала она им. – Зовите меня Мара[f], потому что Всемогущий[g] сделал мою жизнь очень горькой. 21Я вышла отсюда в достатке, но Господь вернул меня обратно ни с чем. Зачем звать меня Ноеминь? Господь заставил меня страдать[h]; Всемогущий навел на меня беду.

22Так Ноеминь вернулась из Моава с моавитянкой Руфью, своей снохой. Они пришли в Вифлеем в начале жатвы ячменя.

Notas al pie

  1. 1:1 В период после завоевания Ханаана и до восшествия на престол царей Бог ставил вождей, называемых судьями, которые защищали и управляли израильским народом. Об этом можно прочитать в книге Судей.
  2. 1:1 Моав – горная страна, располагавшаяся к востоку от Мертвого моря, на той территории, которая сегодня является западной частью Иордании.
  3. 1:11 По Закону, если кто-либо умирал бездетным, то его брат, или ближайший родственник, должен был жениться на его вдове (см. Втор. 25:5-10). В таком случае рожденный у них первенец считался сыном умершего и его наследником.
  4. 1:17 Букв.: «Так пусть сделает мне Господь и так добавит».
  5. 1:20 Евр.: «Наоми». Это имя означает «приятная».
  6. 1:20 Это имя означает «горькая».
  7. 1:20 Евр.: «Шаддай»; также в ст. 21.
  8. 1:21 Или: «свидетельствовал против меня».

New Serbian Translation

Књига о Рути 1

Рута и Нојемина

1У оно време када су владале судије, настала је глад у земљи. Тада је један човек из Витлејема у Јуди отишао да живи као дошљак у моавској земљи са својом женом и своја два сина. Човек се звао Елимелех а жена му се звала Нојемина. Његова два сина звала су се Малон и Хелеон. Они су били Ефраћани из Витлејема Јудиног. Дошли су у моавску земљу и тамо се населили.

А онда је Елимелех умро, и Нојемина је остала сама са своја два сина. Они су се оженили Моавкама: једна се звала Орфа, а друга Рута. Тамо су живели десетак година. Међутим, умрли су и Малон и Хелеон, те је жена остала и без своја два сина и без свога мужа.

Тада се Нојемина спремила да се са својим снахама врати из моавске земље. Чула је, наиме, у моавској земљи, да је Господ милостиво погледао на свој народ и дао му хране. Изашла је из места где је живела, па је са своје две снахе кренула на пут да се врати у Јудину земљу.

Тада је Нојемина рекла својим двема снахама: „Вратите се свака дому своје мајке. Нека вам Господ искаже милост, као што сте ви учиниле покојницима и мени. Нека Господ да свакој од вас да нађе починка у дому свога мужа.“

Онда их је пољубила. Оне на то бризнуше у гласан плач 10 и рекоше јој: „Не, вратићемо се с тобом к твоме народу.“

11 Нојемина рече: „Вратите се, ћерке моје. Зашто бисте ишле са мном? Имам ли још синова у утроби да вам буду мужеви? 12 Стога се вратите, ћерке моје, идите. Ја сам сувише стара за удају. Чак и да кажем себи: ’Има још наде за мене’, па се још ове ноћи удам и родим синове, 13 зар бисте чекали док одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, ћерке моје, моја је мука већа него ваша, јер се рука Господња подигла на мене.“

14 Оне опет бризнуше у гласан плач. Орфа се, затим, пољупцем опростила од своје свекрве, а Рута је остала с њом.

15 Нојемина рече: „Ево, твоја се јетрва вратила своме народу и својим боговима. Врати се и ти за својом јетрвом.“

16 Рута одговори: „Не терај ме да те оставим и да одем од тебе, јер куда ти кренеш, кренућу и ја, и где се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој је народ мој народ, и твој Бог је мој Бог. 17 Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ћу бити сахрањена. Нека ми Господ учини тако, и још више, ако ме чак и смрт растави од тебе.“

18 Кад је Нојемина видела да је чврсто решила да иде с њом, престала је да је одговара. 19 Тако су њих две наставиле пут док нису дошле у Витлејем. Кад су стигле у Витлејем, цео се град ускомешао због њих. Жене су говориле: „Је ли то Нојемина?“

20 Она им је одговорила: „Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара[a], јер ми је Свемоћни доделио веома горку судбину. 21 Отишла сам с обиљем а Господ ме је вратио без ичега. Зашто ме зовете Нојемина кад је Господ сведочио против мене, и кад је Свемоћни довео несрећу на мене?“

22 Тако се Нојемина вратила са својом снахом Рутом Моавком из моавске земље. Дошле су у Витлејем на почетку жетве јечма.

Notas al pie

  1. 1,20 Мара значи: горчина, јад.