Псалтирь 90 NRT - Псалми 90 NSP

New Russian Translation

Psalms 90

Псалом 90

1Живущий под кровом Всевышнего

в тени Всемогущего покоится.

2Скажу о Господе: «Он – мое прибежище и крепость моя,

Бог мой, на Которого уповаю».

3Он избавит тебя от сети ловца

и от гибельной язвы.

4Он укроет тебя Своими перьями,

и под Его крыльями ты найдешь прибежище.

Его истина будет тебе щитом и броней.

5Не убоишься ни ужасов в ночи,

ни стрелы, летящей днем,

6ни язвы, ходящей во мраке,

ни заразы, опустошающей в полдень.

7Тысяча падет около тебя,

и десять тысяч справа от тебя,

но к тебе не приблизится.

8Только глазами своими будешь смотреть

и увидишь возмездие нечестивым.

9Потому что ты избрал Господа –

Всевышнего, прибежище мое – своей обителью,

10не пристанет к тебе зло,

и язва не приблизится к твоему жилищу.

11Ведь Он Своим ангелам повелит о тебе – охранять тебя

на всех твоих путях.

12Они понесут тебя на руках,

чтобы ноги твои не ударились о камень.

13На льва и на змею наступишь,

растопчешь молодого льва и дракона.

14Господь говорит: «Сохраню его, потому что он любит Меня,

защищу его, потому что он знает Мое имя.

15Когда воззовет ко Мне, Я отвечу:

в беде буду с ним,

избавлю его и прославлю.

16Насыщу его долголетием

и явлю ему Мое спасение».

New Serbian Translation

Псалми 90

Књига Четврта

Псалми 90–106

Молитва Мојсија, човека Божијега.

1О, Господе, ти си нама био пребивалиште
    кроз сва поколења!
Пре рођења планина,
    пре него си саздао земљу и свет,
    од века до века, ти си Бог.

Ти смртника враћаш у прашину
    и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
Јер је у твојим очима хиљаду година
    попут минулог, јучерашњег дана
    и попут смене ноћне страже.
Односиш их ко бујица, попут сна су,
    јутром су ко трава изникнули;
ујутро цветају и расту,
    а увече суше се и вену.

Тако и ми нестајемо у твом гневу
    и твоја нас срџба престрављује!
Наше си кривице пред себе ставио,
    наше тајне лицем својим обасјао.
Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
    попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
    осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
    брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
    Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
    да бисмо срце мудро задобили!

13 О, Господе, окрени се! Докле више?
    Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
    да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
    за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
    и њиховој деци величанство твоје!

17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
    Шта радили у томе успели!
    Шта радили у томе успели!