Псалтирь 55 NRT - Псалми 55 NSP

New Russian Translation

Psalms 55

Псалом 55

1Дирижеру хора. На мотив «О голубке в дальней дубраве». Мольба Давида, когда филистимляне схватили его в Гате[a].

2Боже, помилуй меня,

потому что люди меня затравили;

всякий день, нападая, меня теснят.

3Враг травит меня весь день;

много тех, кто против меня воюет[b], о Всевышний.

4Когда мне страшно,

я на Тебя полагаюсь.

5На Бога, Чье слово я славлю,

на Бога полагаюсь

и не устрашусь:

что может мне сделать смертный?

6А они весь день искажают слова мои,

всегда замышляют сделать мне зло.

7Составляют заговоры, таятся,

наблюдают за каждым моим шагом,

желая меня убить.

8Так не дай им избежать наказания за их вину;

в гневе Своем, Боже, низложи народы!

9У Тебя записаны все скитания мои;

собери мои слезы в сосуд Свой, –

не в Твоей ли книге они?

10И враги мои обратятся вспять,

когда я о помощи воззову.

Так я узнаю, что Бог со мной.

11На Бога, Чье слово я славлю,

на Господа, Чье слово я славлю,

12на Бога полагаюсь,

и не устрашусь:

что может мне сделать человек?

13Боже, я дам Тебе, что обещал,

я принесу Тебе жертвы благодарения.

14Ведь Ты меня спас от смерти

и не дал споткнуться моим ногам,

чтобы мне во свете живых

ходить пред Тобою.

Notas al pie

  1. 55:1 См. 1 Цар. 21:10-15; 27:1-4.
  2. 55:3 Или: «тех, кто в гордыне со мной воюет».

New Serbian Translation

Псалми 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

1Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.