Псалтирь 38 NRT - Псалми 38 NSP

New Russian Translation

Psalms 38

Псалом 38

1Дирижеру хора, Идутуну[a]. Псалом Давида.

2Я сказал: «Я буду следить за своими путями

и язык удерживать от греха,

буду обуздывать уста,

пока нечестивые предо мною».

3Но когда я был нем и безмолвен,

и даже о добром молчал,

усилилась моя скорбь,

4и сердце мое загорелось.

Пока я размышлял, вспыхнул огонь,

и тогда я сказал своими устами:

5«Покажи мне, Господи, кончину мою

и число моих дней скажи;

дай мне знать, сколь жизнь моя быстротечна.

6Да, Ты дал мне дней лишь на ширину ладони;

мой век как ничто пред Тобой.

Поистине, всякая жизнь – лишь пар. Пауза

7Поистине, всякий человек подобен тени:

напрасно он суетится,

копит, не зная, кому все это достанется.

8И теперь, Владыка, чего ожидать мне?

Надежда моя в Тебе.

9Избавь меня от всех моих беззаконий,

не предай безумцам на поругание.

10Я молчу; я не открываю уст,

потому что Ты это сделал.

11Отклони от меня удары Свои;

гибну я от ударов Твоей руки.

12Ты коришь и наказываешь людей за грех;

Ты губишь сокровища их, как губит моль.

Поистине, всякий смертный – лишь пар. Пауза

13Услышь молитву мою, Господи;

внемли моему крику о помощи;

не будь безмолвен к моим слезам.

Ведь я скиталец у Тебя,

чужеземец, как все мои предки.

14Отступи от меня, чтобы мне вновь улыбнуться,

прежде чем я уйду и меня не станет».

Notas al pie

  1. 38:1 Ср. 1 Пар. 16:41, 42.

New Serbian Translation

Псалми 38

Псалам Давидов. За сећање.

1Не карај ме у гневу свом, Господе,
    не кажњавај у јарости својој,
јер твоје су се стреле заболе у мене,
    и твоја ме је рука притиснула.
На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
    ради мог греха кости ми немају починка.
Јер моје ме неправде преплавише,
    навалише се на мене као терет претешки.

Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

17 Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

21 Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!