Псалтирь 139 NRT - Псалми 139 NSP

New Russian Translation

Psalms 139

Псалом 139

1Дирижеру хора. Псалом Давида.

2Избавь меня, Господи, от злого человека,

сохрани меня от жестоких.

3Они замышляют зло в сердце,

постоянно готовы к войне.

4Изощряют свой язык, как змея;

у них на губах яд гадюки. Пауза

5Сохрани меня, Господи, от рук нечестивых,

огради от жестоких,

желающих поколебать мои стопы.

6Высокомерные спрятали силки для меня и петли,

разложили сеть по дороге,

расставили для меня западню. Пауза

7Я сказал Господу: «Ты – мой Бог;

услышь голос моих молений, Господи!

8Владыка Господи, сила моего спасения,

Ты прикрыл мою голову в день сражения.

9Не дай, Господи, желаемого нечестивому,

не дай успеха его злому замыслу,

чтобы не возгордился». Пауза

10Пусть головы окружающих меня

покроет зло их собственных уст.

11Пусть падут на них горящие угли;

пусть будут они повержены в огонь,

в глубокую пропасть, откуда не подняться им.

12Пусть не утвердится на земле злоязычный человек;

пусть зло преследует жестоких на погибель им.

13Я знаю, что Господь даст правосудие бедным

и заступится за нищих.

14Поистине, праведные будут славить Твое имя;

честные будут жить в Твоем присутствии.

New Serbian Translation

Псалми 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.