Псалтирь 107 NRT - Псалми 107 NSP

New Russian Translation

Psalms 107

Псалом 107

(Пс. 56:8-12; 59:7-14)

1Песнь. Псалом Давида.

2Сердце мое твердо, Боже;

буду петь и играть душой моей[a].

3Пробудитесь, лира и арфа!

Я разбужу зарю.

4Прославлю Тебя, Господи, среди народов,

воспою Тебя среди племен,

5потому что милость Твоя превыше небес

и верность Твоя достигает облаков.

6Выше небес будь превознесен, Боже;

над всей землей да будет слава Твоя!

7Сохрани нас правой рукой Своей и ответь нам,

чтобы возлюбленные Тобой спаслись.

8Бог обещал в Своем святилище:

«Я разделю, торжествуя, Шехем

и долину Суккот размерю[b].

9Мой – Галаад и Мой – Манассия,

Ефрем – Мой шлем,

Иуда – Мой скипетр[c].

10Моав – Моя умывальная чаша,

на Эдом Я брошу Мою сандалию[d],

над землей филистимлян

торжествующе воскликну».

11Кто приведет меня в укрепленный город?

Кто доведет меня до Эдома?

12Не Ты ли, Боже, Который нас отринул

и не выходишь с войсками нашими?

13Окажи нам помощь в борьбе с врагом,

потому что людская помощь бесполезна.

14С Богом мы одержим победу;

Он низвергнет наших врагов.

Notas al pie

  1. 107:2 Букв.: «в славе моей».
  2. 107:8 Шехем здесь представляет всю территорию на западе от реки Иордана, а долина Суккот – на востоке.
  3. 107:9 Галаад – земля на востоке Иордана. Роду Манассии принадлежала часть этой земли. Роду Ефрема принадлежала земля западнее Иордана, представляющая собой северное царство Израиля. Роду Иуды принадлежала южная часть этой земли западнее Иордана.
  4. 107:10 В древние времена существовал обычай, символизирующий заключение сделки о земельном участке. При этом продавец давал свою сандалию покупателю. Возможно об этом обычае и упомянуто в этом стихе.

New Serbian Translation

Псалми 107

Књига Пета

Псалми 107–150

1Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека!

Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
    они откупљени из руке душмана;
које је окупио из земаља истока и запада,
    са севера и с мора.

Тек, тумарали су по пустињи,
    по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
А били су и гладни и жедни,
    душу своју да испусте.
Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је избавио од њихових мука!
Равним путем их је повео
    да се скрасе, да се скуће.
Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
Јер он поји грло жедном,
    добрим сити душу гладном.

10 Чаме у мраку, у тами;
    оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
    презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
    срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
    окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
    изломио гвоздене вратнице.

17 Побудалише због својих преступничких путева,
    мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
    и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
    из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
    нек му дела објављују, нека кличу!

23 Они што су морем бродовима пловили,
    што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
    његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
    да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
    ломе се до дубина,
    па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
    нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
    и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
    и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
    он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
    за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
    и нека га славе у старешинском збору!

33 Он претвара реке у пустињу,
    врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
    због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
    од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
    и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
    и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
    па су се веома умножили;
    ни стока им се проредила није.

39 Али због тлачења, невоље и јада
    они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
    пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
    попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
    а сви неправедни затварају своја уста.

43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
    у Господњу милост нек прониче!