Псалтирь 102 NRT - Псалми 102 NSP

New Russian Translation

Psalms 102

Псалом 102

1Псалом Давида.

Прославь, душа моя, Господа;

все нутро мое, славь Его святое имя!

2Прославь, душа моя, Господа

и не забудь добрые дела Его –

3Того, Кто прощает всю вину твою

и исцеляет все твои болезни;

4Кто избавляет от могилы[a] твою жизнь

и венчает тебя милостью и щедротами;

5Кто наполняет твою жизнь благами,

чтобы, подобно орлу, обновлялась твоя юность.

6Господь творит праведность

и правосудие для всех угнетенных.

7Он показал Моисею пути Свои

и сыновьям Израиля – дела Свои.

8Милостив и милосерден Господь,

долготерпелив и богат милостью.

9Он не беспрестанно упрекает

и не вечно держит в Себе гнев.

10Не в соответствии с нашими грехами

поступил Он с нами

и не по нашим преступлениям воздал нам.

11Как небо высоко над землею,

так велика Его милость к боящимся Его.

12Как далек восток от запада,

так удалил Он от нас наши грехи.

13Как отец жалеет своих детей,

так Господь жалеет боящихся Его,

14ведь Он знает из чего мы состоим,

помнит, что мы – прах.

15Дни человека – как трава;

он цветет, как полевой цветок.

16Пройдет над ним ветер, и нет его,

и никто не узнает места, где он был.

17Милость же Господа извечна

и навсегда над боящимися Его,

18и Его праведность –

к сыновьям сыновей их,

к берегущим Его завет

и к помнящим Его наставления, чтобы исполнять их.

19Господь в небесах поставил Свой престол,

и власть Его простирается над всем.

20Прославьте Господа, ангелы Его,

великие силой, исполняющие Его повеления

и повинующиеся Его слову.

21Прославьте Господа, все Его воинства,

Его служители, исполняющие Его волю.

22Прославьте Господа, все дела Его

во всех местах Его правления.

Прославь, душа моя, Господа.

Notas al pie

  1. 102:4 Букв.: «ямы».

New Serbian Translation

Псалми 102

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

1О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“