Псалтирь 10 NRT - Псалми 10 NSP

New Russian Translation

Psalms 10

Псалом 10

1Дирижеру хора. Псалом Давида.

В Господе я нахожу приют.

Как вы можете говорить мне:

«Улетай на гору, как птица!»[a]

2Вот, нечестивые уже натянули лук,

положили стрелу на тетиву,

чтобы во тьме стрелять в правых сердцем.

3Когда устои распались,

что может сделать праведный?

4Господь в святом храме Своем,

Господь на небесном троне Своем.

Он наблюдает за всем,

глаза Его испытывают смертных.

5Господь испытывает праведных,

а нечестивых и тех[b], кто любит насилие,

ненавидит Его душа.

6Он на нечестивых прольет дождем

раскаленные угли с горящей серой;

палящий ветер – их участь.

7Господь справедлив и любит праведный суд;

праведники увидят Его лицо.

Notas al pie

  1. 10:1 Так в некоторых древних переводах; букв.: «Улетай на ваши горы, о птица!»
  2. 10:5 Или: «Господь испытывает и праведных и злодеев, а тех … »

New Serbian Translation

Псалми 10

1Зашто, Господе, стојиш далеко?
    Што се скриваш у време невоље?

Опаки, надмени, љуто гони убогог,
    у сплетке га хвата које је исплео.
Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
    похлепни проклиње, презире Господа.
У својој га охолости он не тражи,
    нема Бога ни у једној мисли својој.
Тај увек успева на својим стазама,
    на судове твоје он с висока гледа,
    и својим се душманима руга.
Он у срцу каже:
    „Ништа мене неће уздрмати,
    зло ме никад задесити неће.“

Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
    а мука и невоља под језиком његовим.
У дворишту вреба из заседе,
    из потаје убија невинога,
    из скровишта мотри немоћнога.
Као лав он вреба у шипражју,
    у заседи чека да улови убогога;
    у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
    они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
    „Бог заборавља, скрива лице,
    никада он то неће видети.“

12 Устани, Господе,
    дигни своју руку, Боже,
    понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
    зашто да у свом срцу каже:
    „Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
    јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
    Немоћни се ослања на тебе,
    сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
    па кад тражиш његову опакост,
    ни трага од ње да не нађеш.

16 Господ је цар у веке векова,
    нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
    храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
    да човек на земљи не задаје више страх.