New Russian Translation

Proverbs 1

Вступление

1Притчи Соломона, сына Давидова, царя Израиля:

2да принесут они мудрость и наставление

и да помогут осмыслить разумные высказывания;

3да научат они правилам благоразумной жизни,

праведности, справедливости и честности

4и дадут простакам проницательность,

а юным – знание и рассудительность;

5пусть послушают мудрые и умножат познания,

и пусть разумные получат советы;

6да уразумеют они пословицы и притчи,

слова мудрецов и загадки их.

7Страх перед Господом – начало мудрости,

только глупцы[a] презирают мудрость и наставление.

Наставления в мудрости

Предостережение от соблазна

8Сын мой, послушай наставление своего отца

и не отвергай поучения своей матери.

9Они будут прекрасным венком на твоей голове

и ожерельем на твоей шее.

10Сын мой, если грешники соблазняют тебя,

не поддавайся им.

11Если скажут они: «Идем с нами,

устроим засаду для пролития крови,

без причины подстережем невинного,

12живьем их проглотим, как мир мертвых[b],

целиком – как тех, кто нисходит в пропасть;

13награбим всевозможных дорогих вещей

и наполним дома свои добычей.

14Бросай с нами жребий,

общая будет у нас мошна»,

15то не ходи с ними, сын мой,

не вставай на путь их.

16Ведь их ноги бегут к злу,

спешат они на пролитие крови.

17Как бессмысленно ставить сеть

на глазах у всех птиц,

18но эти люди устраивают засаду для пролития своей же крови,

подстерегают самих же себя!

19Таковы пути всех, кто жаждет преступной добычи;

она отнимает жизнь у завладевших ею.

Предостережение не отвергать мудрости

20Мудрость восклицает на улицах,

возвышает свой голос на площадях;

21на углах шумных улиц[c] кричит она

и при входе в городские ворота держит речь:

22«До каких же пор вы, простаки,

будете любить свою простоту?

Сколько же еще глумливые

будут наслаждаться насмешками,

а глупцы – ненавидеть знание?

23Если бы вы ответили на мой укор,

я излила бы на вас мой дух

и открыла бы вам свои мысли[d].

24Но раз вы отвергли меня, когда я призывала,

и никто не внимал, когда я протягивала вам руку;

25раз вы пренебрегли всеми моими советами

и не приняли моего укора,

26то и я в свой черед посмеюсь над вашей бедой,

поиздеваюсь, когда поразит вас ужас, –

27когда поразит вас ужас, как буря,

и беда пронесется над вами, как вихрь,

когда горе и скорбь вас подавят.

28Тогда будут звать меня, но я не отвечу;

будут искать меня, но не найдут.

29Раз они знание возненавидели

и страх перед Господом не избрали,

30раз мой совет не приняли

и укор мой с презрением отвергли –

31то они будут есть плоды своего пути

и получат сполна от своих замыслов.

32Ведь своенравие убьет простаков,

и беспечность погубит глупцов,

33но слушающий меня будет жить безопасно и спокойно,

не страшась беды».

Notas al pie

  1. 1:7 Еврейское слово, переведенное здесь как «глупцы», в книге Притчей и нередко в других местах Ветхого Завета обозначает человека, несовершенного нравственно.
  2. 1:12 Мир мертвых – евр.: «шеол».
  3. 1:21 Смысл этого места в еврейском тексте неясен.
  4. 1:23 Букв.: «мои слова».

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1

Сврха и тема

1Мудре приче[a] Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

да се стекну мудрост и укор,
    поука разумним речима;
да се прими укор,
    размишља о правди, о праведности и честитости;
да̂ се разборитост лаковернима, знање
    и домишљатост младима.
Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
    нека учени добије мудар савет:
да проникне поуку, загонетку,
    речи мудрих и њихове приче.

Знање отпочиње богобојазношћу,
    а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

Сине мој, послушај поуку оца свога
    и мајке своје савет не одбацуј.
Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
    и привесци око твога врата.

10 Сине мој, ако ли те грешници заводе,
    ти не пристај.
11 Кажу ли: „Хајде с нама,
    у заседу да легнемо, крв невиног
    и недужног хајде да вребамо!
12 Хајде да их попут Света мртвих[b] прогутамо,
    и живе и једре, као оне што у раку иду.
13 Покупимо сва добра, све благо!
    Накрцајмо своје куће пленом!
14 Са нама ћеш добитак да делиш,
    нек нам свима буде једна кеса.“
15 Сине мој, немој ићи путем с њима,
    не дај нози на њихове стазе.
16 Јер им ноге ка злу трче
    и срљају да крв лију.
17 Узалуд се шири мрежа
    наочиглед птице.
18 Али они чекају у заседи крв своју,
    вребају свој живот.
19 Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
    живота коштају.

Мудрост прекорева

20 Мудрост по улицама виче,
    по трговима диже глас свој;
21 по раскршћима, у највећој вреви објављује,
    на улазима градских врата казивања своја даје:

22 „Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
    докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
    докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23 Обратите се по прекору моме.
    Ево, излићу вам духа свога,
    објавићу вам своје речи.
24 Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
    пружала сам руку, а нико марио није;
25 све моје савете сте занемарили
    и прекоре моје нисте прихватили.
26 Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
    ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27 кад ваша страхота прође као разарање
    и пропаст ваша као олуја када хучи,
    када вас задесе мука и невоља.

28 Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
    тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29 Зато што су мрзели знање
    и нису изабрали богобојазност;
30 мој савет нису послушали
    и одбацили су сваки мој прекор.
31 Зато ће јести плод свог пута,
    прејешће се савета својих.
32 Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
    а будале сатрће лакомисленост.
33 А ко мене слуша живеће спокојно,
    сигуран, без бојазни од недаћа.“

Notas al pie

  1. 1,1 Или: пословице, мудре изреке.
  2. 1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.