New Russian Translation

Genesis 42

Первое прибытие братьев Иосифа в Египет

1Когда Иаков узнал, что в Египте есть зерно, он сказал сыновьям:

– Что вы смотрите друг на друга? – 2и продолжил: – Я слышал, что в Египте есть зерно. Идите и купите его там для нас, чтобы мы выжили и не погибли.

3Десять братьев Иосифа отправились в Египет, чтобы купить зерна, 4но Вениамина, брата Иосифа, Иаков не отпустил с остальными, потому что он сказал:

– Вдруг с ним случится беда.

5Так среди многих других и сыновья Израиля пришли покупать зерно, потому что в земле Ханаана был голод.

6Иосиф правил всей страной; он и продавал зерно народу по всему Египту, и когда братья Иосифа пришли, они поклонились ему до земли. 7Как только Иосиф увидел братьев, он сразу узнал их, но притворился незнакомцем и заговорил с ними сурово.

– Откуда вы пришли? – спросил он.

– Из земли Ханаана, чтобы купить еды, – ответили они.

8Иосиф узнал своих братьев, но они не узнали его. 9Он вспомнил свои сны про них и сказал:

– Вы – шпионы! Вы пришли высмотреть уязвимые места в нашей земле.

10– Что ты, господин, – ответили они, – твои рабы пришли купить еды. 11Мы все сыновья одного отца. Твои рабы честные люди, не шпионы.

12Он сказал им:

– Нет, вы пришли высмотреть, где в нашей земле уязвимые места.

13Но они ответили:

– Рабов твоих было двенадцать братьев, сыновей одного отца, который живет в земле Ханаана. Младший и сейчас с отцом, а одного больше нет.

14Иосиф сказал им:

– Я же сказал, что вы – шпионы! 15И вот как я вас проверю: клянусь жизнью фараона, вы не уйдете отсюда, пока не придет сюда ваш младший брат. 16Пошлите одного из вас за братом, а остальные будут сидеть в темнице. Так я проверю ваши слова – правду ли вы мне говорите. Если нет, то клянусь жизнью фараона, вы – шпионы!

17И он отдал их всех под стражу на три дня.

18На третий день Иосиф сказал им:

– Сделайте, что я скажу, и будете жить, потому что я боюсь Бога. 19Если вы честные люди, пусть один из вас останется здесь в темнице, а остальные пойдут и отнесут зерно вашим голодающим семьям. 20Но вы должны привести ко мне вашего младшего брата, чтобы ваши слова подтвердились и вы остались в живых.

Так они и сделали.

21Они сказали друг другу:

– Ясно, что мы терпим наказание за нашего брата. Мы видели его отчаяние, когда он умолял нас, но мы не стали слушать, и вот нас постигла эта беда.

22Рувим ответил:

– Я же говорил вам – не грешите против мальчика, но вы не послушали! Теперь наступает расплата за его кровь.

23Они и не думали, что Иосиф понимает их, потому что он говорил с ними через переводчика. 24Он отвернулся от них и заплакал, потом снова повернулся и заговорил с ними. Он взял от них Симеона и связал его у них на глазах.

Возвращение в Ханаан

25Иосиф приказал наполнить их сумки зерном, положить серебро каждого из них обратно ему в мешок и дать им запасов на дорогу; так и было исполнено. 26Они погрузили зерно на ослов и отправились в путь. 27Когда они остановились на ночлег, один из них развязал мешок, чтобы взять корм для осла, и увидел в отверстии мешка свое серебро.

28– Мое серебро вернулось! – сказал он братьям. – Вот оно, в моем мешке.

Сердце у них замерло; они в страхе повернулись друг к другу и сказали:

– Что это сделал с нами Бог?

29Придя к своему отцу Иакову в землю Ханаана, они рассказали ему обо всем, что с ними случилось. Они сказали:

30– Человек, который правит той землей, говорил с нами сурово и принял нас за шпионов. 31Но мы сказали ему: «Мы честные люди, не шпионы. 32Нас было двенадцать братьев, сыновей одного отца. Одного больше нет, а младший сейчас с отцом в Ханаане». 33Тогда человек, который правит той землей, сказал нам: «Вот как я узнаю, честные вы люди или нет: оставьте одного брата здесь со мной, возьмите еды для ваших голодающих семей и идите своей дорогой; 34но приведите ко мне вашего младшего брата – так я узнаю, что вы не шпионы, а честные люди. Тогда я отдам вам вашего брата и позволю торговать[a] в этой земле».

35Разбирая мешки, каждый обнаружил там свой узелок с серебром. Увидев серебро, и они, и их отец испугались. 36Иаков сказал им:

– Вы лишили меня детей. Иосифа больше нет, и Симеона больше нет, а теперь вы хотите взять Вениамина. Все обернулось против меня!

37Рувим сказал отцу:

– Предай смерти обоих моих сыновей, если я не приведу его назад к тебе. Поручи его моей заботе, и я приведу его обратно.

38Но Иаков ответил:

– Мой сын не пойдет туда с тобой; его брат мертв, он остался один. Если в пути с ним случится беда, то этой скорбью вы сведете мою седую голову в мир мертвых[b].

Notas al pie

  1. 42:34 Или: «свободно передвигаться».
  2. 42:38 Мир мертвых – евр.: «шеол». Шеол – место, где пребывают души умерших. То же в 44:29, 31.

New Serbian Translation

1 Мојсијева 42

Јосифова браћа долазе у Египат

1Кад је Јаков видео да има жита у Египту, рекао је својим синовима: „Шта се ту згледате? Чуо сам, ево, да има жита у Египту. Сиђите тамо и купите нам га оданде, да останемо на животу и не помремо.“ Тако десеторица Јосифове браће сиђу да купе жито у Египту. Јаков није слао Јосифовог брата Венијамина с његовом браћом, мислећи да би му се могла десити каква несрећа. Синови Израиљеви су били међу онима који су дошли да купе жито, јер је глад владала и у хананској земљи.

Јосиф, који је био намесник над земљом, продавао је жито целом народу у земљи. Дођу тако и Јосифова браћа и поклоне му се лицем до земље. Јосиф је препознао своју браћу чим их је видео, али се према њима држао као странац, те им се оштро обратио: „Одакле сте дошли?“ Они одговоре: „Из хананске земље, дошли смо да купимо храну.“ Јосиф је, наиме, препознао своју браћу, али они њега нису препознали. Тада се Јосиф сетио својих снова које је сањао о њима, па им је рекао: „Ви сте уходе! Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 10 Они одговорише: „Не, господару! Твоје слуге су дошле да купе хране. 11 Сви ми смо синови једног човека. Твоје слуге су поштени људи, а не уходе.“ 12 „Не, него сте уходе – тврдио је Јосиф. Дошли сте да извидите где је земља најслабија.“ 13 Али они му рекоше: „Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће. Синови смо једног човека у хананској земљи. Ено, најмлађи је сад с нашим оцем, а једнога више нема.“ 14 Но, Јосиф им је поново рекао: „Онако је како сам рекао: ви сте уходе!“ 15 Овако ћу вас проверити: „Тако ми фараона, нећете отићи одавде ако овамо не дође ваш најмлађи брат. 16 Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата. Ви остали ћете остати у притвору и бити испитани да се провери да ли говорите истину или не. Иначе, тако ми фараона, ви сте уходе.“ 17 Потом их је бацио у затвор на три дана. 18 Трећег дана им је рекао: „Ја сам човек који се боји Бога. Зато учините ово што кажем и остаћете у животу. 19 Ако сте поштени, нека један од вас браће остане у затвору. Ви остали идите и однесите жито својим изгладнелим породицама. 20 Потом доведите свог најмлађег брата, да се потврди истинитост ваших речи, те да не умрете.“ Тако су и учинили.

21 Они, затим, рекоше један другоме: „Заиста смо криви због нашег брата. Гледали смо његову патњу док нас је молио за милост, али га нисмо слушали. Зато нас је и снашла ова невоља.“ 22 Рувим им одврати: „Нисам ли вам рекао: ’Не огрешујте се о дечака!’? Али ви ме нисте слушали. Ево, сад се тражи одговорност за његову крв!“

23 Они нису знали да их Јосиф разуме, јер је говорио с њима преко преводиоца. 24 Тада се Јосиф удаљио од њих и заплакао. Кад се вратио, поново је разговарао с њима. Онда је издвојио Симеуна између њих и наредио да га свежу на њихове очи. 25 Јосиф је, потом, наредио да им напуне жито у вреће, да им се врати њихов новац у вреће, свакоме посебно, те да им се да̂ храна за пут. Тако им је и било учињено. 26 Натоваре они тако жито на своје магарце и оду. 27 Но, у преноћишту, један од њих отвори своју врећу да нахрани свог магарца и угледа свој новац како одозго стоји у врећи. 28 Тада овај рече својој браћи: „Мој новац је враћен! Ево, ту је у мојој врећи!“ Њима се одузме срце. Тресући се, питали су један другога: „Шта нам је то Бог урадио?“

29 Кад су дошли к своме оцу Јакову у Ханан, испричали су му све што им се десило. Рекли су му: 30 „Човек који је господар земље је грубо говорио с нама и оптужио нас да смо уходе. 31 Али ми смо му рекли: ’Поштени смо, нисмо уходе. 32 Било нас је дванаесторо браће; синови смо једног оца. Једнога више нема, а најмлађи је сад са оцем у Ханану.’ 33 Тада нам је тај човек, господар земље, рекао: ’Овако ћу знати да сте поштени: оставите једног брата ту са мном, а ви остали узмите жито за ваше изгладнеле породице, па идите. 34 Затим доведите свог најмлађег брата, па ћу знати да нисте уходе, него поштени људи. Тада ћу вам вратити вашег брата, па ћете моћи да тргујете[a] по земљи.’“

35 Али док су празнили своје вреће, сваки од њих у својој врећи нађе своју кесу са новцем. Кад су они и њихов отац угледали кесе са новцем, уплашили су се. 36 „Остављате ме без деце! – рече им њихов отац Јаков. Јосифа нема, Симеуна нема, а сад и Венијамина хоћете да одведете. Све се уротило против мене!“

37 Тада Рувим рече своме оцу: „Можеш да усмртиш моја два сина ако ти га не доведем натраг. Повери га мени и ја ћу ти га вратити.“ 38 Али Јаков рече: „Неће мој син сићи с вама! Његов брат је мртав, и он је остао са̂м. Ако би му се десила несрећа на путу на који полазите, онда бисте моју седу главу у тузи свалили у Свет мртвих.“

Notas al pie

  1. 42,34 Или: да се крећете по земљи.