New Living Translation

Judges 1

Judah and Simeon Conquer the Land

1After the death of Joshua, the Israelites asked the Lord, “Which tribe should go first to attack the Canaanites?”

The Lord answered, “Judah, for I have given them victory over the land.”

The men of Judah said to their relatives from the tribe of Simeon, “Join with us to fight against the Canaanites living in the territory allotted to us. Then we will help you conquer your territory.” So the men of Simeon went with Judah.

When the men of Judah attacked, the Lord gave them victory over the Canaanites and Perizzites, and they killed 10,000 enemy warriors at the town of Bezek. While at Bezek they encountered King Adoni-bezek and fought against him, and the Canaanites and Perizzites were defeated. Adoni-bezek escaped, but the Israelites soon captured him and cut off his thumbs and big toes.

Adoni-bezek said, “I once had seventy kings with their thumbs and big toes cut off, eating scraps from under my table. Now God has paid me back for what I did to them.” They took him to Jerusalem, and he died there.

The men of Judah attacked Jerusalem and captured it, killing all its people and setting the city on fire. Then they went down to fight the Canaanites living in the hill country, the Negev, and the western foothills.[a] 10 Judah marched against the Canaanites in Hebron (formerly called Kiriath-arba), defeating the forces of Sheshai, Ahiman, and Talmai.

11 From there they went to fight against the people living in the town of Debir (formerly called Kiriath-sepher). 12 Caleb said, “I will give my daughter Acsah in marriage to the one who attacks and captures Kiriath-sepher.” 13 Othniel, the son of Caleb’s younger brother, Kenaz, was the one who conquered it, so Acsah became Othniel’s wife.

14 When Acsah married Othniel, she urged him[b] to ask her father for a field. As she got down off her donkey, Caleb asked her, “What’s the matter?”

15 She said, “Let me have another gift. You have already given me land in the Negev; now please give me springs of water, too.” So Caleb gave her the upper and lower springs.

16 When the tribe of Judah left Jericho—the city of palms—the Kenites, who were descendants of Moses’ father-in-law, traveled with them into the wilderness of Judah. They settled among the people there, near the town of Arad in the Negev.

17 Then Judah joined with Simeon to fight against the Canaanites living in Zephath, and they completely destroyed[c] the town. So the town was named Hormah.[d] 18 In addition, Judah captured the towns of Gaza, Ashkelon, and Ekron, along with their surrounding territories.

Israel Fails to Conquer the Land

19 The Lord was with the people of Judah, and they took possession of the hill country. But they failed to drive out the people living in the plains, who had iron chariots. 20 The town of Hebron was given to Caleb as Moses had promised. And Caleb drove out the people living there, who were descendants of the three sons of Anak.

21 The tribe of Benjamin, however, failed to drive out the Jebusites, who were living in Jerusalem. So to this day the Jebusites live in Jerusalem among the people of Benjamin.

22 The descendants of Joseph attacked the town of Bethel, and the Lord was with them. 23 They sent men to scout out Bethel (formerly known as Luz). 24 They confronted a man coming out of the town and said to him, “Show us a way into the town, and we will have mercy on you.” 25 So he showed them a way in, and they killed everyone in the town except that man and his family. 26 Later the man moved to the land of the Hittites, where he built a town. He named it Luz, which is its name to this day.

27 The tribe of Manasseh failed to drive out the people living in Beth-shan,[e] Taanach, Dor, Ibleam, Megiddo, and all their surrounding settlements, because the Canaanites were determined to stay in that region. 28 When the Israelites grew stronger, they forced the Canaanites to work as slaves, but they never did drive them completely out of the land.

29 The tribe of Ephraim failed to drive out the Canaanites living in Gezer, so the Canaanites continued to live there among them.

30 The tribe of Zebulun failed to drive out the residents of Kitron and Nahalol, so the Canaanites continued to live among them. But the Canaanites were forced to work as slaves for the people of Zebulun.

31 The tribe of Asher failed to drive out the residents of Acco, Sidon, Ahlab, Aczib, Helbah, Aphik, and Rehob. 32 Instead, the people of Asher moved in among the Canaanites, who controlled the land, for they failed to drive them out.

33 Likewise, the tribe of Naphtali failed to drive out the residents of Beth-shemesh and Beth-anath. Instead, they moved in among the Canaanites, who controlled the land. Nevertheless, the people of Beth-shemesh and Beth-anath were forced to work as slaves for the people of Naphtali.

34 As for the tribe of Dan, the Amorites forced them back into the hill country and would not let them come down into the plains. 35 The Amorites were determined to stay in Mount Heres, Aijalon, and Shaalbim, but when the descendants of Joseph became stronger, they forced the Amorites to work as slaves. 36 The boundary of the Amorites ran from Scorpion Pass[f] to Sela and continued upward from there.

Notas al pie

  1. 1:9 Hebrew the Shephelah.
  2. 1:14 Greek version and Latin Vulgate read he urged her.
  3. 1:17a The Hebrew term used here refers to the complete consecration of things or people to the Lord, either by destroying them or by giving them as an offering.
  4. 1:17b Hormah means “destruction.”
  5. 1:27 Hebrew Beth-shean, a variant spelling of Beth-shan.
  6. 1:36 Hebrew Akrabbim.

New Serbian Translation

Књига о судијама 1

Освајање остатка земље

1Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“

Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“

Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.

Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.

Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.

Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.

После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10 Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11 Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.

12 Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13 Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.

14 Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“

15 Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.

16 А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.

17 Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма[a]. 18 Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.

19 Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20 Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21 Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.

22 Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23 Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24 Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25 Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26 Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.

27 Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28 Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29 Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30 Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31 Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32 Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33 Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34 Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35 Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36 Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.

Notas al pie

  1. 1,17 Орма, односно уништење.